الغصب
Aiša, radijallahu anha, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ko nepravedno prisvoji pedalj zemlje, vrat će mu biti okovan obručem od sedam zemalja.”
عن عائشة -رضي الله عنها- عن النبي -صلى الله عليه وسلم- قال: «مَنْ ظَلَم قِيدَ شِبْرٍ مِن الأرْضِ؛ طُوِّقَهُ مِن سَبْعِ أَرَضِين».
شرح الحديث :
Tuđi imetak je zabranjen, tako da nije dozvoljeno uzeti ništa od njega, osim ako vlasnik dadne dozvolu. Najveći grijeh ima onaj ko nepravedno prisvoji zemlju drugog i taj grijeh traje sve dok posjeduje ono što je nepravedno prisvojio. Zbog toga je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obavijestio da onaj ko učini nepravdu u domenu vlasništva nad zemljom, bez obzira na to da li prisvojio manji ili veći dio zemlje, na Sudnjem danu imat će užasnu kaznu, tako što će mu se povećati i produžiti vrat, a zatim okovati zemljom koju je prisvojio, kao i sa onom ispod nje u dubinu od sedam zemalja, što je vid kazne zbog nepravde načinjene vlasniku i prisvajanja tuđe zemlje. U ovu prijetnju ne ulazi upotreba javnih dobara koja se ne smatraju ličnom imovinom i prisvajanjem. U djelu El-Mugni navodi se da puteve, ulice, prostore između zgrada i slično niko ne može uzeti u lično vlasništvo, niti kultivirati, bilo da se radi o uskom ili širokom prostoru, bilo da time uskraćuje pravo nekome ili ne, jer je to javni prostor za sve muslimane, isto kao što je džamija objekat svih muslimana, stoga je javno zemljište dozvoljeno koristiti, kao naprimjer sjediti na otvorenim, širokim prostorima, prodavati i kupovati, ali da se time ne smeta drugima ili prolasku i odvijanju saobraćaja. Ovo je pravilo bilo poznato ljudima u svim epohama i svi su smatrali da je to dozvoljeno i niko to nije kudio. Korištenje javnog zemljišta dozvoljeno je svima jer se time nikome ne nanosi šteta, tako da nema razloga za zabranu, kao što je prolazak preko tog zemljišta i dr.