الطب النبوي
Kajs b. Ebi Hazim, kazuje: „Ušli smo kod Habbaba da ga obiđemo - a već je bio kauteriziran sedam puta - pa je rekao: 'Naši drugovi koji su ranije bili otišli su, i nije im dunjaluk umanjio (nagradu), a mi smo dobili toliko imetka da ga nemamo gdje trošiti osim u prašinu (podizanje građevina). Da nam Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, nije zabranio da molimo od Allaha smrt, molio bih i učio dovu za to.' Potom smo kod njega došli drugi put i zatekli ga kako podiže zid, pa je rekao: 'Musliman će zaraditi nagradu za sve što utroši, osim za ono što utroši u prašinu (građevine).'“
عن قيس بن أبي حازم، قال: دخلنا على خباب بن الأرت - رضي الله عنه - نعودُه وقد اكْتَوى سبعَ كَيّات، فقال: إن أصحابنا الذين سَلفوا مضوا، ولم تَنقصهم الدنيا، وإنّا أصبنا ما لا نجد له مَوضعاً إلا التراب ولولا أن النبي - صلى الله عليه وسلم - نهانا أن ندعوَ بالموت لدعوتُ به. ثم أتيناه مرة أخرى وهو يبني حائطاً له، فقال: إن المسلم ليُؤجَر في كل شيء يُنفقه إلا في شيء يجعلُه في هذا التراب.
شرح الحديث :
U hadisu se navodi da je Habbab b. el-Erett bio kauteriziran sedam puta. Njegovi su drugovi došli da ga posjete, pa je on rekao da su drugovi koji su ranije bili otišli i umrli, i nisu ni u čemu od dunjalučkih blagodati uživali, a dunjaluk im nije umanjio (nagradu) koja im je pripremljena na onome svijetu. A on je dobio toliko imetka da se nema gdje čuvati osim da se zakopa ili da se troši osim u podizanje građevina. Rekao je: "Da nam Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, nije zabranio da molimo od Allaha smrt, molio bih i učio dovu za to." Ali on je to dozvolio samo kad je veliko iskušenje po vjeru i rekao je: "Musliman će zaraditi nagradu za sve što utroši, osim za ono što utroši u prašinu (građevine), jer ako se čovjek zadovolji sa onim što mu je dovoljno nema onda potrebe da mnogo ulaže." Dakle, za taj imetak koji čovjek uloži u građevinu neće biti nagrađen, osim ako je ta građevina za siromašne, na Allahovom putu i sl. Ali za građevinu u kojoj čovjek stanuje neće imati nagradu. Zabrana kauteriziranja vezana je samo za one koji smatraju da baš to donosi lijek, ali ako smatra da Allah daje lijek, nema smetnje da se koristi, ili se ta zabrana odnosi na onoga ko je u mogućnosti da se liječi na drugi način, pa ga koristi, a nije ga ostavio kao posljednju mogućnost liječenja.