أحكام القرآن والمصاحف
Prenosi se od Abdullaha b. Ebu Bekra b. Hazma da je u pismu koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, napisao Amru b. Hazmu pisalo: "Neka Kur'an dotiče samo čista osoba."
عن عبد الله بن أبي بكر بن حزم، أن في الكتاب الذي كتبه رسول الله صلى الله عليه وسلم لعَمْرو بن حَزْم: «أن لا يَمَسَّ القرآن إلا طَاهر».
شرح الحديث :
"U pismu koje je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, napisao Amru b. Hazmu..." To je pismo koje je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, poslao Amr b. Hazmu dok je bio kadija u Nedžranu. To je poduže pismo u kome su objašnjeni mnogi vjerski propisi, kao što je nasljedno pravo, zekat, krvarine i slično. Ovaj dopis je poznat i umet ga je prihvatio. „Neka Kur'an dotiče samo čista osoba." Ovdje se pod doticanjem misli na direktno dodirivanje Kur'ana rukom, bez omotača i slično tome. I na osnovu toga, dodirivanje Kur'ana sa omotačem kao da se nosi u vrećici, okviru ili torbi, ili da se lista štapićem i slično tome ne ulazi u ovu zabranu, zbog toga što nije došlo do direktnog dodirivnja. A pod Kur'anom se misli na ono na čemu je ispisan Kur'an, kao na primjer ploče, listovi, koža i slično tome, a ne misli se na Allahov govor, jer se govor sluša, a ne može se dodirnuti. Riječi: "samo čista osoba" mogu se odnositi na četiri stvari. Prvo, da se misli na čistoću muslimana, jer su nevjernici nečisti: "...zaista su nevjernici nečist..." Drugo, da se misli na osobu koja je čista od nečistoće, kao što je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao za mačku: "Ona nije nečista." Treće, da se misli na osobu koja nije džunup. I četvrto, da se misli na osobu koja je pod abdestom. Na sva ova značenje čistoće u vjeri može se odnositi spomenuti hadis, i ne možemo preferirati jedno nad drugim. Stoga je najbolje uzeti u obzir najmanji stepen nečistoće, a to je nečistoća koja se uklanja abestom, jer je to najsigurnije i podudara se stavom većine islamskih učenjaka, od kojih su i imami četiriju mezheba i njihovi sljedbenici. Eto, to je predostrožnost i to je preče.