تفسير القرآن
Od Abdullaha b. Abbasa, radijallahu 'anhuma, se prenosi da je rekao: “Omer, radijallahu 'anhu, me uvodio u društvo istaknutih učesnika bitke na Bedru, pa kao da se to nekima od njih nije sviđalo, pa su rekli: ‘Zašto da ovaj sjedi sa nama kad mi imamo sinova poput njega?’ Omer je odgovorio: ‘Za njega znate ko je i od koga je!’ Nakon toga me jednog dana pozvao i poveo me kod njih sa sobom. A mislim da me nije pozvao osim da im dokaže i da ih nauči, pa je upitao: ‘Šta kažete o riječima Allaha: ‘Kada Allahova pomoć i pobjeda dođu?’ Neki su rekli: ‘Naređeno nam je da tražimo oprosta i zahvaljujemo Allahu kada nam pomogne i da pobjedu.’ Drugi su šutjeli i nisu ništa odgovorili. Zatim je mene upitao: ‘O sine Abbasov, kažeš li i ti tako?’ Rekao sam: ‘Ne!’, pa me upitao: ‘A šta ti kažeš?’ Rekao sam: ‘To je smrtni čas Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, koji mu je Allah tim riječima nagovijestio. Allahov govor: ‘Kada Allahova pomoć i pobjeda dođu’: su znak tvoje bliske smrti. ‘Ti slavi Gospodara svoga hvaleći Ga i moli Ga da ti oprosti, On pokajanje prima.’ Na to je Omer, radijallahu 'anhu, rekao: ‘Iz ovih riječi, ne shvatam ništa drugo, osim ovog što si ti rekao.'"
عن عبد الله ابن عباس -رضي الله عنهما- كان عمر -رضي الله عنه- يُدْخِلُنِي مع أَشْيَاخِ بَدْرٍ فَكَأَنَّ بَعْضَهُم وَجَدَ في نفسه، فقال: لم يُدْخِلُ هذا معنا ولنا أبناءٌ مثله؟! فقال عمر: إنه من حَيْثُ عَلِمْتُمْ! فدعاني ذاتَ يومٍ فأَدَخَلَنِي مَعَهُمْ فما رأيتُ أنه دعاني يَوْمَئِذٍ إلا لِيُرِيَهُم، قال: ما تقولون في قول الله:(إذا جاء نصر الله والفتح)، [الفتح: 1]، فقال بعضهم: أَمَرَنَا نَحْمَدُ اللهَ ونَسْتَغْفِرُهُ إذا نصرنا وفَتَحَ علينا، وسكتَ بعضُهُم فَلَمْ يَقُلْ شيئًا، فقال لي: أكذلك تقولُ يا ابنَ عباس؟ فقلت: لا، قال: فما تقول؟ قلت: هو أَجَلُ رسولِ اللهِ -صلى الله عليه وسلم- أَعْلَمَهُ له، قال: "إذا جاء نصر الله والفتح" وذلك علامةُ أجلِكَ، "فسبح بحمد ربك واستغفره إنه كان توابا" فقال عمر -رضي الله عنه-: مَا أَعْلَمُ مِنْهَا إلَّا مَا تَقُولُ.
شرح الحديث :
Omer, radijallahu 'anhu, je imao praksu da se u stvarima o kojima nije imao jasan stav savjetuje sa ljudima poznatim po pronicljivosti, i na sastanke sa istaknutim učesnicima Bedra dovodio je i Abdullaha b. Abbasa, koji je u poređenju sa ostalima bio veoma mlad. Pa su se pojedini naljutili zbog toga, te kako može da na tim sastancima prusustvuje Abdullah b. Abbas, a ne mogu njihovi sinovi, koji su istih godina kao i on. Pa je htio Omer da ih poduči stepenu, vrijednosti, znanju i pronicljivosti Abdullaha b. Abbasa, radijallahu 'anhu, tako da ih je sve sakupio i pozvao i njega, te ih upitao o suri: "Kada Allahova pomoć i pobjeda dođu, i vidiš ljude kako u skupinama u Allahovu vjeru ulaze, ti slavi i veličaj Gospodara svoga hvaleći Ga i moli Ga da ti oprosti, On zaista pokajanje stalno prima", pa su se po tom pitanju podijelili u dvije skupine, nakon što ih je Omer upitao o značenju te sure: jedini su šutjeli, a drugi su rekli da nam je tim riječima naređeno da tražimo oprosta za grijehe i zahvaljujemo Allahu kada nam pomogne i da pobjedu. Međutim, Omer, radijallahu 'anhu, je htio da zna šta je suština i u čemu je značaj ove sure, a ne da mu protumače formalno značenje riječi i pojmova spomenutih u suri. Zatim je upitao Abdullaha b. Abbasa, radijallahu 'anhu: "Šta ti kažeš o ovoj suri?" On je odgovorio: "To je smrtni čas Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem", odnosno nagovještaj blizine časa napuštanja ovog svijeta. Allah mu je dao znak u ajetu: "Kada Allahova pomoć i pobjeda dođu", a to je oslobađanje Mekke, zaista je to znak blizine tvog časa kada ćes napustiti ovaj svijet. "Ti slavi Gospodara svoga hvaleći Ga i moli Ga da ti oprosti, On pokajanje prima." Na to je Omer, radijallahu 'anhu, rekao: "Iz ovih riječi, ne shvatam ništa drugo, osim to što ti kažeš.", i time se pokazala i potvrdila vrijednost Abdullaha b. Abbasa, radijallahu 'anhuma.