القهار
كلمة (القهّار) في اللغة صيغة مبالغة من القهر، ومعناه الإجبار،...
Sehl b. Sa'd, radijallahu 'anhu, prenosi da je jedna žena donijela Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, istkan pamučni ogrtac. "lstkala sam ga", rekla je žena, "svojom rukom i došla da ti ga dam da ga obučeš." Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, budući da mu je bio potreban, uzeo ga je, izašao k nama, i obukao ga. Potom se on svidio jednome koji reče: "Daj mi ga! Divan li je!" Rekao je: "Da." Tada je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, sjeo. Zatim se vratio kući, smotao ogrtač i poslao mu ga. Prisutni su rekli: '"Nisi dobro učinio! Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, bio ga je uzeo sebi, jer mu je bio potreban. Ti si ga od njega zaiskao, a znao si da te on neće odbiti." "Tako mi Allaha", rekao je ovaj, "nisam ga zaiskao da ga oblačim. Zaiskao sam ga samo da mi bude ćefin." I taj ogrtač mu je i bio ćefin.
Hadis ukazuje da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, drugima davao prednost nad sobom, jer je ovom čovjeku dao ogrtač iako je on sam bio potreban imajući u vidu da ga je obukao. Ova žena je došla i poklonila Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, ogrtač. U tom je stigao neki čovjek i kazao: "Kako li je samo divan taj ogrtač", te ga je zatražio od Poslanika, a Poslanik ga je skinuo, smotao i dao mu ga. Neki komentatori su spomenuli da je korist ovog hadisa u tome što ukazuje da je dozvoljen teberruk putem onoga što ostaje iza dobrih ljudi, a nije tako, nego se ovdje radi o teberruku samim Poslanikom i sa njim se niko drugi u vrijednosti ne može porediti. Također ni ashabi nisu to činili nekim drugim mimo njega, a da je u tome dobro oni bi nas pretekli.