آداب الدعاء
Prenosi se od Omera, radijallahu anhu, da je rekao: „Allahov Poslanik, sallallahu a'lejhi ve sellem, kada bi digao ruke doveći, ne bi ih spustio dok njima ne potare lice.“
عن عمر -رضي الله عنه- قال: كان رسول الله -صلى الله عليه وسلم- إذا مَدَّ يَدَيْهِ في الدُّعاءِ، لمْ يَرُدَّهُمَا حَتَى يَمَسَحَ بِهِمَا وَجْهَهُ.
شرح الحديث :
Eksplicitno značenje ovog hadisa je da Božiji rob kada završi sa dovom propisano mu je da potare svoje lice sa šakama. Efektivni uzrok ovom propisu, a Uzvišeni Allah najbolje zna, leži u činjenici da On ne vraća ruke Svoga roba prazne pa kao da ih je milost pogodila blagoslovom dove te je njihovo stavljanje na lice u skladu s time jer je lice najvrijedniji dio i najpreči za izražavanje poštovanja.