فضل الصحابة رضي الله عنهم
Prenosi se da je El-Bera, radijallahu 'anhu, rekao: „Jedan čovjek je učio suru El-Kehf, a pored njega stajao je konj vezan s dva duga užeta, tad se nad učačem nadvi oblak koji se sve više i više približavao, što je uznemirilo konja i navelo ga na bijeg. Kada je svanulo, čovjek je otišao Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i obavijestio ga o tome, na što je Poslanik rekao: 'To je smiraj koji se spustio s Kur'anom.'“
عن البراء بن عازب –رضي الله عنهما- قال: كانَ رجلٌ يَقرَأُ سُورةَ الكهفِ، وعندَه فَرَسٌ مَربُوطٌ بِشَطَنَيْنِ، فَتَغَشَّتْهُ سَحَابَةٌ فَجَعَلَتْ تَدْنُو، وجَعلَ فَرَسُه يَنفِرُ منها، فلمّا أصبحَ أتَى النبيَّ -صلى الله عليه وسلم- فَذَكرَ ذلك له، فقالَ: «تِلكَ السَّكِينةُ تَنَزَّلَتْ للقُرآنِ».
شرح الحديث :
El-Bera' b. 'Azib, radijallahu 'anhu, ispričao je jedno čudno kazivanje koje se desilo u vrijeme Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Jedan čovjek učio je suru El-Kehf, a pored njega bio je konj zavezan užetom, pa ga je prekrilo nešto slično hladovini te mu se počelo približavati. Konj se uplašio i pobjegao. Kada je svanulo, čovjek je otišao Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa mu spomenuo šta se desilo, a Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pojasnio mu je da se radi u smirenosti koja se spušta kada se uči Kur'an. Ovo je bila počast (keramet) ashabu koji je učio, i svjedočanstvo od Uzvišenog Allaha da je njegov govor istina. Čovjek se zvao Usejd b. Hudajr, radijallahu 'anhu.