فضل العناية بالقرآن
Nevas b. Sem'an prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Na Sudnjem danu će se dovesti Kur'an i onaj ko se sa njim družio i radio po njemu. Predvodiće ga sure el-Bekara i Alu Imran i zagovarat će se za njega.“
عن النواس بن سمعان -رضي الله عنه- قال: سمعتُ رسولَ اللهِ -صلى الله عليه وسلم- يقولُ: «يُؤتى يوم القيامة بالقرآن وأهلِه الذين كانوا يعملون به في الدنيا، تَقْدُمُه سورةُ البقرة وآلِ عمران، تُحاجَّانِ عن صاحِبِهِما».
شرح الحديث :
Nevas b. Sem'an prenosi da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kazao: „Na Sudnjem danu će se dovesti Kur'an i onaj ko se sa njim družio i radio po njemu. Predvodiće ga sure el-Bekara i Alu Imran i zagovarat će se za njega.“ Ovdje je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učenje Kur'ana doveo u zavisni odnos sa radom prema njemu. A oni koji uče Kur'an dijele se na dvije vrste: oni koji ne rade po njemu i ne vjeruju u ono što je u njemu kazano - Kur'an će biti svjedok protiv okakvih; oni koji vjeruju u ono što je u njemu kazano i rade po tome - Kur'an će biti dokaz u njihovu korist. Ovaj je hadis dokaz da je rad po Kur'anu bitniji od svega, što potvrđuje i ajet: “Knjiga koja ti se objavljuje blagoslovljena je, da bi o njenim ajetima razmislili i da bi pouku uzeli razumom obdareni” (Sad, 29), tj. da bi razumjeli značenja Kur'ana i da bi radili po njemu. Rad po Kur'anu spomenut je poslije razmišljanja, jer je nemoguće raditi bez razmišljanja. Razmišljanjem se dolazi do znanja, iz čega proizlazi rad. Dakle, poenta objave Kur'ana jest da se uči, da se radi po njemu, da se vjeruje u njegova kazivanja i da se provode njegove odredbe. Samo će se za onoga ko ovako postupi Kur'an zauzimati na Sudnjem danu. (Pogledati: "Šerhu rijadis-salihin", 6/637-638)