التواب
التوبةُ هي الرجوع عن الذَّنب، و(التَّوَّاب) اسمٌ من أسماء الله...
Prenosi se od Abdullaha b. Omera b. Hattaba, radijallahu 'anhuma, da je kazao: "Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, klanjao nam je namaz u strahu. Jedna skupina ostala je sa njim, dok je druga držala stražu i posmatrala neprijatelja. On je klanjao jedan rekat sa onima koji su bili s njim, zatim su oni otišli, pa je došla druga skupina , a on je i sa njima klanjao jedan rekat. Zatim su obje skupine naklanjale po jedan rekat, prvo jedna, pa druga."
شرح الحديث :
U nekim bitkama Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, klanjao bi sa svojim ashabima namaz u strahu. To je činio kada bi se muslimani sukobljavali sa svojim neprijateljima i kada su se bojali da će ih napasti dok su zauzeti namazom, u slučaju kada je neprijatelj na strani koja je suprotno od Kible. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, tada bi svoje ashabe podijelio na dvije skupine, od kojih bi jedna klanjala sa njim, dok mi druga držala stražu i čuvala klanjače. Klanjao bi jedan rekat sa skupinom koja je bila sa njim, nakon čega bi oni otišli dok su još u namazu i stali u smjeru neprijatelja. Potom bi doša druga skupina koja nije klanjala i s njim bi klanjala jedan rekat, nakon čega bi Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, predao selam. Tada bi druga skupina ustala i naklanjala rekat, a onda bi otišli na stražu, pa bi zatim i prva skupina naklanjala svoj rekat. Ovo je samo jedan od načina kako se klanja namaz u strahu, a cilj tog namaza, kako kaže Ibn Abbas, radijallahu 'anhuma, jeste da svi ljudi budu u namazu, ali da jedni druge čuvaju. Buhari.