العهد المكي
Enes, radijallahu anhu, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ja sam zarad Allaha pretrpio straha kao nijedan čovjek i uznemiravan sam zbog vjere kao nijedan čovjek. Dogodilo bi se da prođe mjesec dana, a Bilal i ja ne bismo imali šta jesti, osim ono što bi Bilal donio pod pazuhom.”
عن أنس، قال: قال رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: «لقد أُخِفتُ في الله وما يُخافُ أحد، ولقد أُوذيت في الله وما يُؤذَى أحد، ولقد أَتَتْ عليَّ ثلاثون مِن بيْن يوم وليلة وما لي ولِبِلال طعامٌ يَأْكُلُه ذُو كَبِد إلا شيءٌ يُوارِيه إبطُ بلال».
شرح الحديث :
Poslanik islama govori da je u početku poslaničke misije bio usamljen i da, osim Allaha, nije imao pomagača, pa su ga mekanski nevjernici zastrašivali i uznemiravali. Usto, bila je i nestašica hrane, te bi prošlo mjesec dana a on ne bi imao gotovo ništa hrane, osim nešto malo što bi Bilal krišom donio. To je u periodu izolacije, kad je Poslanik napustio Meku.