حمل الميت ودفنه
Od Ebu Šumase el-Mehrija prenosi se da je rekao: "Bili smo kod Amra b. el-Asa, radijallahu anhu, a on je bio na samrtnoj postelji, pa je dugo plakao i okrenuo lice prema zidu. Njegov sin ga je upitao: 'Oče moj, zar te nije Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obradovao time i time? Zar te nije Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obradovao time i time?' On je tada okrenuo svoje lice prema njemu i rekao: 'Najbolje što možemo pripremiti jest svjedočenje da nema boga osim Allaha i da je Muhammed Allahov poslanik. Ja sam bio u trima etapama u životu. Niko nije mrzio Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, više od mene i ništa mi nije bilo draže od toga da budem u prilici da ga ubijem; i da sam umro u tom stanju, bio bih jedan od stanovnika Vrate. A kada je Allah dao da islam uđe u moje srce, došao sam Vjerovjesniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: 'Pruži mi desnu ruku da ti dam prisegu', pa kada je pružio ruku ja sam svoju zadržao. Rekao mi je: 'Šta ti je Amre?', kazao sam: 'Hoću da postavim uslov.' On me upitao: 'Koji je to uslov?' Odgovorio sam: 'Da mi bude oprošteno.' Tada mi je Poslanik rekao: 'Zar ne znaš da islam poništava ono što je bilo prije njega, i da hidžra poništava ono što je bilo prije nje, i da hadž poništava ono što je bilo prije njega?' I niko mi tad nije bio draži od Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, niti sam koga poštovao kao njega, niti sam ga se mogao nagledati diveći mu se; kada bi neko zatražio da ga opišem, ne bih mogao jer ga se nisam nagledao. Da sam umro u tom stanju, nadao bih se da sam jedan od stanovnika dženneta. Zatim sam preuzeo neke obaveze (vladavinu), i ne znam kakvo je moje stanje u tome. Kada umrem, neka ne ide za mnom ona koja oplakuje i neka se ne nose baklje (vatra). Kada me budete zakopavali, bacajte na mene zemlju pomalo i ostanite pored mog kabura toliko dugo koliko treba da se zakolje deva i podijeli njeno meso, e da osjetim vaše prisustvo i vidim kako ću odgovoriti izaslanicima moga Gospodara.'"
عن ابن شماسة المهري قال: حَضَرنَا عَمرو بن العاص -رضي الله عنه- وهُو فِي سِيَاقَةِ الْمَوتِ، فَبَكَى طَوِيلاً، وَحَوَّلَ وَجهَهُ إِلَى الجِدَارِ، فَجَعَلَ ابنَهُ، يقول: يَا أَبَتَاهُ، أَمَا بَشَّرَكَ رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- بكَذَا؟ أمَا بشَّركَ رسول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- بِكَذَا؟ فَأَقبَلَ بِوَجهِهِ، فقَالَ: إِنَّ أَفضَلَ مَا نُعِدُّ شَهَادَةُ أَنْ لاَ إِلَهَ إِلاَّ الله، وَأَنَّ مُحَمَّدًا رسولُ الله، إِنِّي قَدْ كُنتُ عَلَى أَطْبَاقٍ ثَلاَثٍ: لَقَدْ رَأَيتُنِي وَمَا أَحَدٌ أَشَدَّ بُغْضًا لِرَسُولِ الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- مِنِّي، وَلاَ أَحَبَّ إِلَيَّ مِنْ أَنْ أَكُونَ قَدْ اسْتَمْكَنْتُ مِنْهُ فَقَتَلْتُهُ، فَلَوْ مُتُّ عَلَى تِلْكَ الحَالِ لَكُنْتُ مِنْ أَهْلِ النَّارِ، فَلَمَّا جَعَلَ اللهُ الإِسْلاَمَ فِي قَلْبِي أَتَيتُ النَبيَّ -صلَّى الله عليه وسلَّم-، فَقُلتُ: ابْسُطْ يَمِينَكَ فَلِأُبَايِعُكَ، فَبَسَطَ يَمِينَهُ فَقَبَضْتُ يَدِي، فقال: «مَا لَكَ يَا عَمرُو؟» قُلتُ: أَرَدْتُ أَنْ أَشْتَرِطَ، قال: «تَشْتَرِطُ مَاذَا؟» قُلتُ: أَنْ يُغْفَرَ لِي، قال: «أَمَا عَلِمتَ أَنَّ الإِسْلاَمَ يَهْدِمُ مَا كَانَ قَبْلَهُ، وَأَنَّ الهِجْرَةَ تَهْدِمُ مَا كَانَ قَبْلَهَا، وَأَنَّ الحَجَّ يَهْدِمُ مَا كَانَ قَبْلَهُ؟» وَمَا كَان أَحَدٌ أَحبَّ إِلَيَّ مِنْ رسُول الله -صلَّى الله عليه وسلَّم- وَلاَ أَجَلَّ فِي عَينِي مِنْهُ، وَمَا كُنْتُ أُطِيقُ أَنْ أَمْلَأَ عَينِي مِنْهُ؛ إِجْلاَلاً لَهُ، وَلَوْ سُئِلْتُ أَنْ أَصِفَهُ مَا أَطَقْتُ؛ لِأَنِّي لَمْ أَكُنْ أَمْلَأُ عَينِي مِنْهُ، وَلَوْ مِتُّ عَلَى تِلْكَ الحَالِ لَرَجَوْتُ أَنْ أَكُونَ مِنْ أَهْلِ الجَنَّةِ، ثُمَّ وَلِينَا أَشْيَاءَ مَا أَدْرِي مَا حَالِي فِيهَا؟ فَإِذَا أَنَا مِتُّ فَلاَ تَصْحَبْنِي نَائِحَةٌ وَلاَ نَارٌ، فَإِذَا دَفَنْتُمُونِي، فَشُنُّوا عَلَيَّ التُرَابَ شَنًّا، ثُمَّ أَقِيمُوا حَولَ قَبرِي قَدْرَ مَا تُنْحَرُ جَزُور، وَيُقْسَمُ لَحْمُهَا، حتَّى أَسْتَأْنِسَ بِكُم، وَأَنْظُر مَا أُرَاجِعُ بِهِ رُسُلَ رَبِّي.
شرح الحديث :
Neki drugovi Amra b. el-Asa došli kod njega dok je bio na samrtnoj postelji, te je gorko zaplakao i okrenuo svoje lice prema zidu. Sin ga je tad upitao: "Zašto plačeš, oče, a Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obradovao te džennetom?" On reče: "Sinčiću moj, ja sam bio u trima različitim stanjima..." Rekao je da je mrzio Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, i da ga niko nije mrzio više od njega, te da je priželjkivao da bude u prilici da ga ubije. To je najgore stanje kufra, sve dok Allah nije dao da islam uđe u njegovo srce, pa je otišao Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao mu: "Allahov Poslaniče, pruži ruku da ti dam prisegu na islam." Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, koji je bio najljepšeg ahlaka, pružio mu je ruku, ali je Amr zadržao svoju ruku, ne iz oholosti, nego želeći da nešto potvrdi. Upitao ga je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem: "Šta ti je?" Amr odgovori: "Allahov Poslaniče, hoću da postavim uslov (za prihvatanje islama). Tražim da mi Allah oprosti ono što je bilo prije od kufra." Ovo je bila njegova najveća briga - da postavi uslov da mu Allah oprosti, misleći da Allah neće oprostiti ono što je bilo prije, pa mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, odgovorio: "Zar ne znaš da islam poništava ono što je bilo prije, i da hidžra poništava ono što je bilo prije nje, i da hadž poništava ono što je bilo prije." Što se tiče islama, on poništava ono što je bilo prije njega. Na to izravno ukazuje ajet: "Reci onima koji ne vjeruju: ako se okane, bit će im oprošteno ono što je prije bilo; a ako se ne okane – pa, zna se šta je s drevnim narodima bilo" (el-Enfal, 38). Što se tiče hidžre, ukoliko čovjek napusti mjesto kufra (nevjerstva) u kome živi, to mu poništava ono što je bilo prije. Hadž također poništava ono što je prije njega, na temelju hadisa: "Za primljen hadž nema druge nagrade osim dženneta." Amr, radijallahu anhu, dao je prisegu Allahovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i zavolio ga toliko jako da mu je on bio draži od svega drugog, i nije mogao izravno gledati u njega diveći mu se. Neka je slavljen Onaj Koji upućuje ljude! Još jučer ga je mrzio žestokom mržnjom da je priželjkivao da ga ubije, a sada ne može podići pogled prema njemu koliko mu se divi, niti je mogao da ga opiše jer ga se nije dovoljno nagledao, niti ga je pogledom potpuno obuhvatio, iz svog respekta prema njemu. Rekao je da je umro na onom prvom stanju, bio bi jedan od stanovnika džehennema, a zatim je rekao: "Da sam umro na ovom (drugom) stanju, priželjkivao bih da sam jedan od stanovnika dženneta." Pogledaj kako u prvom stanju sigurno tvrdi da bi bio stanovnik džehennema, a kako strahuje za sebe u ovom drugom stanju, jer posvjedočiti sebi ili nekome džennet značajna je stvar. Zatim je nakon toga preuzeo vladavinu i vojnu komandu, pa se desilo šta se desilo u sukoba pod upravom Muavije b. Ebu Sufjana. Poznato je da je Amr b. el-As bio jedan od najpametnijih i najpronicljivijih Arapa, pa je kazao: "Bojim se zbog toga što me zadesilo nakon ovog (drugog) stanja da mi ne upropasti moja djela." Zatim je oporučio kada umre da ne ide za njim žena koja nariče i plače za umrlima, i naredio je kada ga zakopaju, da ostanu kod njegovog kabura toliko dugo koliko treba da se zakolje jedna deva i podijeli njeno meso, sve dok ne odgovori na pitanja izaslanicima od Svog Gospodara. Umrlom, naime, dođu dva meleka koja ga postave da sjedi u kabur i postave tri pitanja: "Ko je tvoj Gospodar? Koja je tvoja vjera? Ko je tvoj Poslanik?" Amr b. el-As, radijallahu anhu, naredio je svojoj porodici da ostane kod njegovog kabura toliko koliko treba da se zakolje deva i podijeli njeno meso, da osjeti njihovo prisustvo, i ovo ukazuje na to da umrla osoba osjeća prisustvo svoje porodice na kaburu. Preneseno je od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, da umrla osoba čuje topot koraka onih koji se udaljuju od kabura nakon zakopavanja. Također prenosi se od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem (u dobrom hadisu) da bi nakon što se zakopa umrli stao pored njegovog kabura i kazao: "Tražite oprost za svog brata i molite Allaha da ga učvrsti jer je on sada izložen ispitu." Pohvalno je kada se zakopa umrla osoba, da se zastane pored kabura i kaže: "Allahu, učvrsti ga! Allahu, učvrsti ga! Allahu, učvrsti ga! Allahu, oprosti mu! Allahu, oprosti mu! Allahu, oprosti mu!" Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kada bi nazivao selam, radio bi to tri puta, a kada bi dovio, dovio bi tri puta.