Посланик Мухаммед, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Аллаха, Његове једноће и дистанцирања од идолпоклонства, те веровања у све посланике и веровјеснике, небеске књиге, андјеле, Судњи дан и Аллахову одредбу, било да је она добра или лоша.