الحفيظ
الحفظُ في اللغة هو مراعاةُ الشيء، والاعتناءُ به، و(الحفيظ) اسمٌ...
Abdullah b. ez-Zubejr, radijallahu anhuma, prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, na sjedenju na svakom namazu nakon predavanja selama učio: "La ilahe illallahu vahdehu la šerike lehu, lehul-mulku ve lehul-hamdu ve huve ala kulli šejin kadir, la havle ve la kuvvete illa billahi; la ilahe illallahu, ve la na'budu illa ijjahu, lehun-ni'metu ve lehul-fadlu ve lehus-senaul-hasenu. La ilahe illallahu muhlisine lehud-dine ve lev kerihel-kafirun." (To znači: nema boga osim Allaha, Jedinoga, Koji druga nema. Njemu pripada sva vlast i sva zahvalnost. On nad svačim ima moć. Nema promjene niti moći osim od Allaha. Nema boga osim Allaha i nikoga mimo Njega ne obožavamo. Njemu pripada blagodat, poštovanje i lijepa hvala. Nema boga osim Allaha. Njemu iskreno vjeru ispovijedamo, makar se bezbožnicima i ne dopadalo.) Ovaj je ashab govorio: "Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, učio je ovaj zikr na kraju svakog namaza."
شرح الحديث :
Abdullah b. ez-Zubejr je na svakom farz namazu, nakon što preda selam, učio ovaj zikr koji u sebi sadrži mnoštvo plemenitih značenja i potvrdu istinskog obožavanja jedino Allaha Uzvišenog, kao i negiranje postojanja nekoga ko Mu je ravan. Zatim potvrdu da istinsku vlast, i javnu i tajnu, ima samo Allah Uzvišeni, i da samo On zaslužuje da mu se zahvalno bude u svim situacijama. Sadrži i potvrdu da istinska i sva snaga pripada samo Allahu Uzvišenom, i priznanje od roba da je on nemoćan bez Gospodara, da je grešan, i priznanje da nema nikave snage ni moći da od sebe otkloni ili da se zaštiti od bilo kakvog zla, bez Allahove dozvole i pomoći. Zatim, ovaj zikr implicira priznanje blagodati njenom darivatelju - Allahu Uzvišenom i pripisuje Mu potpunu savršenost i lijep spomen u Njegovom Biću, svojstvima i djelima, i neizmjerne blagodati u svim situacijama i vremenima. Na kraju je ovaj zikr završen riječima tevhida: "La ilahe illallah", ponovo napominjući iskrenost u ibadetu samo Allahu Uzvišenom, pa makar to mrzili svi nevjernici. Nakon toga je Abdullah b. ez-Zubjer, radijallahu anhuma, spomenuo da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ovu dovu na ovaj način učio na svakom namazu, nakon predavanja selama, i to bi radio povišenim tonom kako bi ovoj dovi poučio prisutne.