نواقض الإسلام
Bedžala b. Abda veli: “Omer, radijallahu anhu, poslao nam je dopis sljedećeg sadržaja: 'Pogubite sve sihirbaze i sihirbasice"!’, te smo pogubili tri takve osobe.” Ibn Omer kazuje: “Hafsi je njena sluškinja napravila sihr, i to je priznala. Hafsa je zapovjedila Abdurrahmanu b. Zejdu da je pogubi, što je on i učinio.” Prenosi se od Osmaa en-Nehdija: “U prisustvu el-Velida neki je čovjek izvodio akrobacije, pa je, između ostalog, zaklao nekog čovjeka, te mu glavu potpuno odvojio od tijela, a zatim je vratio na njeno mjesto i taj je čovjek opet bio živ. Međutim, kad je to vidio, Džundub el-Ezdi pogubio je tog čovjeka.”
عن بَجَالَةَ بن عَبَدة قال: كتب عمر بن الخطاب: «أن اقتُلُوا كلّ ساحر وساحرة». قال: فقتلنا ثلاث سواحر. وعن ابن عمر-رضي الله عنه-: «أن حفصة سَحَرَتْها جاريتها فاعتَرَفَتْ بسِحْرها، فأمرت عبد الرحمن بن زيد فقتلها». وعن أبي عثمان النهدي: «أنه كان عند الوليد رجل يلعب فذبح إنسانًا، وأبان رأسه؛ فعَجِبْنا، فأعاد رأسه، فجاء جُنْدُبٌ الْأَزْديّ فقتله».
شرح الحديث :
Budući da je sihr jedan od najštetnijih poroka i budući da za posljedicu ima veliko zlo u društvu (pa štaviše, neke vrste sihra nevjerstvo su; to su one vrste u kojima se od šejtana traži pomoć), kao npr. ubistvo, uzimanje tuđeg imetka bespravno, izazivanje brakoloma, Svevišnji Allah odredio je veoma rigoroznu kaznu za one koji se bave magijom. Naime, kazna za bavljenje sihrom jest pogubljenje. U toj je kazni garancija da će u društvu vladati čistota i vrijednosti. To je ono što su uradili ovi ashabi.