الغفور
كلمة (غفور) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فَعول) نحو: شَكور، رؤوف،...
Prenosi se od Omera b. Hattaba kako kazuje: "Čuo sam Hišama b. Hakima kako još za života Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, uči suru El-Furkan. Slušao sam njegovo učenje i ustanovio da on uči na više načina, onako kako me nije poučio Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem. Bio sam gotovo skočio na njega u namazu, ali sam se strpio dok nije selam predao. Tada sam ga uhvatio za ogrtač i upitao: 'Ko te je naučio da ovu suru učiš ovako kako sam čuo?' 'Naučio me je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem!', odgovorio je. 'Lažeš! Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, doista me je poučio drugačije nego što si je ti proučio!', rekoh mu. Potom sam krenuo sa njim vodeći ga Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekao mu: 'Čuo sam ovoga kako uči suru El-Furkan na različite načine, onako kako me ti nisi učio!' 'Pusti ga.', reče Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dodavši: 'Uči, Hišame.' On je učio onim kiraetom kojim sam ga čuo da uči, a onda je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: 'Tako je objavljen!' Potom je dodao: 'Uči, Omere!' Učio sam mu onako kako me je on naučio, te Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, reče: 'Tako je objavljen! Doista je ovaj Kur'an objavljen na sedam harfova, pa ga učite kako vam je lakše!'"
Prenosi se od Omera b. Hattaba da je čuo Hišama b. Hakima kako još za života Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, uči suru El-Furkan na način kako ga nije poučio Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem. Omer je učio ovu suru pred Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je pomislio da Hišam griješi i htio je da skoči na njega dok je još bio u namazu, ali se strpio dok nije selam predao.Tada ga je uhvatio za ogrtač i upitao: „Ko te je naučio da ovu suru učiš ovako kako sam čuo?” “Naučio me je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem!”, odgovorio je. “Lažeš! Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, doista me je poučio drugačije nego što si je ti proučio!”, rekao je Omer. Potom je krenuo sa njim vodeći ga Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem. Omer je bio žestok u pogledu Allahove vjere. Omer je rekao: “Čuo sam ovoga kako uči suru El-Furkan na različite načine, onako kako me ti nisi učio!” Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, naredio je Omeru da ga pusti pa je naredio Hišamu da uči suru Furkan. On je učio, a onda je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, rekao: “Tako je objavljen.”, tj. ova sura objavljena je ovako kako je učio Hišam, i nije pogriješio, kako je Omer pomislio. Potom je naredio Omeru da uči, pa kada je završio, rekao je: “Tako je objavljen.”, tj. objavljeno je i ovako kako je učio Omer, a objavljeno je i onako kako je učio Hišam. Zatim je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao: "Doista je ovaj Kur'an objavljen na sedam harfova, pa ga učite kako vam je lakše." I Omer i Hišam učili su ispravno jer je Kur'an objavljen na više načina, tj. na sedam. Hišam nije dodavao ajete u odnosu na ono što je Omer učio, nego je samo bilo razlike u harfovima, pa je obojici kazano: “Tako je objavljeno.” To potvrđuju i riječi: "Doista je ovaj Kur'an objavljen na sedam harfova, pa ga učite kako vam je lakše!" Nemojte sebi otežavati držeći se jednog načina, jer je Allah po tom pitanju dao olakšicu i olakšao vam učenje na sedam harfova i to je vid milosti prema vama, neka Mu je hvala. Kada se radi o preciziranju ovih harfova, islamski učenjaci se razilaze. Allah najbolje zna, ali misli se na način izgovaranja u arapskom jeziku. Kur'an je objavljen na ove načine, kako bi na početku islama bila olakšica, s obzirom da su Arapi imali više dijalekata, tako da je kod nekog plemena bilo ono što nije bilo kod drugog. Međutim, kada ih je islam spojio, i kada je među njima nestalo neprijateljstva i svi su spoznali dijalekat drugih, Osman, radijallahu 'anhu, je okupio ljude oko jednog harfa, a ostale je spalio, kako se ne bi desilo razilaženje.
رمضانُ شهرُ الانتصاراتِ الإسلاميةِ العظيمةِ، والفتوحاتِ الخالدةِ في قديمِ التاريخِ وحديثِهِ.
ومنْ أعظمِ تلكَ الفتوحاتِ: فتحُ مكةَ، وكان في العشرينَ من شهرِ رمضانَ في العامِ الثامنِ منَ الهجرةِ المُشَرّفةِ.
فِي هذهِ الغزوةِ دخلَ رسولُ اللهِ صلّى اللهُ عليهِ وسلمَ مكةَ في جيشٍ قِوامُه عشرةُ آلافِ مقاتلٍ، على إثْرِ نقضِ قريشٍ للعهدِ الذي أُبرمَ بينها وبينَهُ في صُلحِ الحُدَيْبِيَةِ، وبعدَ دخولِهِ مكةَ أخذَ صلىَ اللهُ عليهِ وسلمَ يطوفُ بالكعبةِ المُشرفةِ، ويَطعنُ الأصنامَ التي كانتْ حولَها بقَوسٍ في يدِهِ، وهوَ يُرددُ: «جَاءَ الْحَقُّ وَزَهَقَ الْبَاطِلُ إِنَّ الْبَاطِلَ كَانَ زَهُوقًا» (81)الإسراء، وأمرَ بتلكَ الأصنامِ فكُسِرَتْ، ولما رأى الرسولُ صناديدَ قريشٍ وقدْ طأطأوا رؤوسَهمْ ذُلاً وانكساراً سألهُم " ما تظنونَ أني فاعلٌ بكُم؟" قالوا: "خيراً، أخٌ كريمٌ وابنُ أخٍ كريمٍ"، فأعلنَ جوهرَ الرسالةِ المحمديةِ، رسالةِ الرأفةِ والرحمةِ، والعفوِ عندَ المَقدُرَةِ، بقولِه:" اليومَ أقولُ لكمْ ما قالَ أخِي يوسفُ من قبلُ: "لا تثريبَ عليكمْ اليومَ يغفرُ اللهُ لكمْ، وهو أرحمُ الراحمينْ، اذهبوا فأنتمُ الطُلَقَاءُ".