الأخلاق الحميدة
Od Ebu Hurejrea, radijallahu 'anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Neki čovjek je pozajmljivao ljudima, a svome je slugi govorio: 'Kada dođeš siromahu, ne traži od njega (oprosti mu), ne bi li i nama Allah oprostio.', pa je došao Allahu i On mu je oprostio." (Muttefekun alejhi)
عن أبي هريرة -رضي الله عنه- مرفوعاً: «كان رجل يُدَايِنُ الناس، وكان يقول لفَتَاه: إذا أَتَيْتَ مُعْسِرًا فَتَجَاوَزْ عنه، لعَلَّ الله أن يَتَجَاوَزَ عنَّا، فَلَقِيَ الله فتَجَاوز عنه».
شرح الحديث :
Neki čovjek je pozajmljivao ljudima: poslovao je s ljudima na način da im je pozajmljivao ili prodavao na odgodu. Svome je slugi koji je naplaćivao dug govorio bi: “Kada dođeš kod nekoga ko nema onda ne traži od njega (oprosti mu)...”, tj. nemoj insistirati da vrati dug, ili prihvati ono što ima, pa makar ne bilo potpuno. “ne bi li i nama Allah oprostio…”, jer i mi praštamo i olakšavamo drugima. On je, dakle, znao da će Allah nagraditi čovjeka koji drugima čini dobro i da nagrada za dobro djelo neće propasti. “pa je došao Allahu i On mu je oprostio…”, jer je on bio samilostan prema ljudima i olakšavao iako nije uradio nikakvo dobro, kao što je došlo u predaji Nesaije i Ibn Hibbana: “Bio je čovjek koji nije uradio nikakvo dobro osim što bi ljudima kojima je pozajmljivao praštao, i govorio svome izaslaniku: ‘Uzmi ono što može dati a ostavi ono što ne može i oprosti, da i nama Allah oprosti.’” Imao je lijepo mišljenje o Allahu i činio je dobro ljudima, pa je Allah oprostio njegove grijehe jer je nagrada shodno djelima.