ذم المعاصي
Džundub b. Abdullah el-Bedželi, radijallahu 'anhu, prenosi vezujući predaju za Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Bio je u narodu prije vas čovjek koji je ranjen i nije se mogao strpiti zbog bola pa je uzeo nož, odsjekao ruku i iskrvario do smrti. Uzvišeni Allah kaže: 'Moj rob, pohitao je sebi oduzeti život a nisam mu dozvolio. Zabranio sam mu Džennet."
جُنْدُبُ بن عبد اللهِ البجلي -رضي الله عنه- قَالَ: قَالَ رَسُولُ اللَّهِ -صلى الله عليه وسلم -: «كان فيمن كان قبلكم رجل به جُرْحٌ فَجَزِعَ؛ فأخذ سكِّينا فحَزَّ بها يده، فما رَقَأَ الدم حتى مات، قال الله -عز وجل-: عبدي بَادَرَنِي بنفسه، حرمت عليه الجنة».
شرح الحديث :
Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pripovijedao je svojim ashabima o ranjenom čovjeku, iz prošlih naroda, koji se nije mogao strpiti na bolu pa je u očajanju i gubitku nade u Božiju milost i Njegovo izlječenje, izgubivši strpljenje i nadu u nagradu u teškim bolovima, zbog imanske slabosti i pomanjkanja srčane ubijeđenosti uzeo nož presjekao ruku i iskrvario do smrti. Uzvišeni Allah kao da kaže u ovom značenju: Ovaj Moj rob je smatrao da kasni Moja milost i izlječenje, nije imao stamenitosti na Moje belaje i nesreću pa je požurio sebi sa zabranjenim djelom misleći da će time skratiti svoje određenje suicidom, čime je zaslužio da mu se zabrani Džennet." A kome se zabrani Džennet, njegovo stanište je Džehennem. Nema sumnje da Allahovo znanje, Njegova volja i predestinacija prethode djelu ovog suicidnog ubice.