أعمال القلوب
Prenosi se od Ebu Abdullaha Džabira ibn Abdullaha El- Ensarija, Allah s njima bio zadovoljan - da je rekao: „Bili smo uz Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve selleme, u jednoj bitki, kada je rekao: 'Zaista u Medini ima ljudi koji su cijelo vrijeme sa vama (po nagradi), kud god vi makli i koliko god dolina prokrstarili, jer su opravdano izostali.'“ A u drugom rivajetu/verziji stoji: „Oni imaju nagradu zajedno sa vama.“ Prenosi se od Enesa, radijallahu 'anhu, koji veli: „Bili smo s Allahovim Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve selleme, na povratku iz Bitke na Tebuku, kada je rekao: 'Zaista je u Medini iza nas ostalo ljudi koji su, kud god mi prošli, kroz bilo koju dolinu, ili preko bilo koje uzbrdice, stalno sa nama (u nagradi kod Allaha,), jer ih je opravdanje spriječilo da pođu.'“
عن أبي عبد الله جابر بن عبد الله الأنصاري -رضي الله عنهما-، قال: كنا مع النبي -صلى الله عليه وسلم- في غَزَاةٍ، فقال: «إن بالمدينة لَرِجَالًا ما سِرْتُم مَسِيرًا، ولا قَطَعْتُم وَادِيًا، إلا كانوا مَعَكُم حَبَسَهم المرضُ». وفي رواية: «إلا شَرَكُوكُم في الأَجْرِ». وعن أنس - رضي الله عنه - قال: رجعنا من غزوة تبوك مع النبي -صلى الله عليه وسلم- فقال: «إن أقواما خلفنا بالمدينة ما سلكنا شِعْبَا، ولا واديا، إلا وهم معنا؛ حبسهم العذر».
شرح الحديث :
Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, u ovom hadisu kazuje o ljudima koji u borbu na Allahovom putu nisu krenuli samo zbog bolesti ili drugih opravdanja. Borci koji su otišli, nisu prošli ni kroz jednu dolinu ili preko neke uzbrdice, a da se i onima koji su otišli, nije upisali nagrada za to djelo.