أهوال القبور
Prenosi se da je Abdullah b. Abbas, kazao: Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, prošao je dva groba i kazao: 'Njih dvojica su stvarno na mukama, ali nisu na mukama zbog nečega velikog; jedan od njih nije se čuvao mokraće, a što se tiče drugog, on je prenosio tuđe riječi.'"
عن عبد الله بن عباس -رضي الله عنهما- قال: مر النبي -صلى الله عليه وسلم- بقبرين، فقال: «إنهما ليُعذَّبان، وما يُعذَّبان في كبير؛ أما أحدهما: فكان لا يستتر من البول، وأما الآخر: فكان يمشي بالنميمة».
شرح الحديث :
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i neki ashabi prošli su pored dva kabura, čije stanje je Allah Uzvišeni Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, otkrio, obavijestivši ga da se u njima kažnjavaju ukopani. On je to prenio ashabima, upozoravajući svoj ummet, jer su se ukopani u tim kaburima kažnjavali zbog nečeg što nije veliko, tj. nije teško za ostaviti, onome koga Allah uputi ka tome. Jedan od njih nije se čuvao mokraće, pa je nečistoća padala na njegovo tijelo i odjeću i nije se štitio prilikom nužde, dok je drugi prenosio tuđe riječi koje su među ljudima proizvodile neprijateljstvo i mržnju, a pogotovo među rodbinom i prijateljima. Neko prenese drugima nečije riječi, što utiče na prekidanje odnosa i pojavu svađa. Islam je došao s ciljem da među ljudima širi ljubav i jedinstvo i da zaustavi svađe i prepirke. Međutim, Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, se sažalio, pa je uzeo grančicu palme, prelomio je na dva djela i usadio na svaki kabur. Ashabi su ga upitali o tome, a on je kazao: "Možda će im se zbog njih olakšati muke, dok se ne osuše." Ovo je postupak koji je specifičan za Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem.