Посланик Мухаммед, мир над њим, је лечио проблем душевне празнине тако што је оживљавао она одгојна значења која произилазе из веровања у Аллаха, Његове једноће и дистанцирања од идолпоклонства, а затим веровања у посланство и веровесништво, небеске Књиге, анђеле, Судњи дан и Аллахову одредбу, било да је одредба добра или лоша.
