الشافي
كلمة (الشافي) في اللغة اسم فاعل من الشفاء، وهو البرء من السقم،...
Od Huzejfe, radijallahu ’anhu, prenosi se da je rekao: "Jedne noći sam klanjao sa Vjerovjesnikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, i on je otpočeo učiti suru ’El-Bekara’, pa rekoh (u sebi): ’Učinit će ruku’ nakon sto ajeta!’, pa kad ih je proučio rekoh: ’Klanjat će sa njom jedan rekat!’, pa kad ju je proučio rekoh: ’Nakon nje će na ruku’!’; zatim je otpočeo suru ’En-Nisa’ i proučio je, pa suru ’Ali ’Imran’, i proučio je, učeći tako da je svaki harf pravilno i tečno izgovarao. Kada bi proučio ajet u kom je tesbih izgovorio bi ga, kada bi naišao na dovu učinio bi dovu; kada bi proučio ajet u kom se utječe od šejtana; utjecao bi se od njega. Zatim je učinio ruku’, izgovarajući ’subhane rabbijelazim’, pa je ostao na ruku’u koliko i na kijamu, zatim rekao je ’semi’allahu limen hamideh, zatim je dugo stajao, blizu onoliko koliko je bio na ruku’u, zatim je sedždu učinio govoreći ’subhane rabbijel-ea’la, a sedžda je bila duga skoro koliko i kijam (stajanje). "
شرح الحديث :
Huzejfe, radijallahu 'anhu, je klanjao noćni namaz sa Allahovim Poslanikom, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je Poslanik odužio namaz. Na prvom rekatu je proučio el-Bekaru', zatim en-Nisa', zatim Alu 'Imran. Kada bi proučio ajet u kojem se slavi Allah, on vbi slavio Allaha, a kada bi proučio ajet u kojem se traži zaštita od Allaha, on bi zatražio zaštitu od Allaha, tokom samog učenja. Njegov namaz je bio podjednako raspoređene dužine, ruku je bio približno dug kao stajanje, a sedžda je bila približno duga kao ruku'.