البحث

عبارات مقترحة:

الفتاح

كلمة (الفتّاح) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فعّال) من الفعل...

الحفي

كلمةُ (الحَفِيِّ) في اللغة هي صفةٌ من الحفاوة، وهي الاهتمامُ...

العالم

كلمة (عالم) في اللغة اسم فاعل من الفعل (عَلِمَ يَعلَمُ) والعلم...

Od Ibn Mesuda, radijallahu anhu, prenosi se da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Nije dozvoljeno zavidjeti osim dvojici: čovjeku kome je Allah Uzvišeni podario imetak koji on troši čineći dobročinstvo, i čovjeku kome je Allah podario znanje, pa on radi po tom znanju i druge njemu poučava." A od Ibn Omera, radijallahu anhuma, prenosi se da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Nije dozvoljeno zavidjeti osim dvojici: čovjeku kome je Allah dao da zna Kur'an, pa se on njime i danju i noću rukovodi, i čovjeku kome je Allah podario imetak, pa ga on i danju i noću udjeljuje."

شرح الحديث :

Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, ukazuje nam ovdje da postoje različite vrste zavisti: zavist koja je šerijatom zabranjena, a to je da čovjek želi da njegov brat musliman izgubi određenu blagodat; zavist koja je dozvoljena, a to je da kod drugog uoči neku ovosvjetsku blagodat pa poželi isto to; pohvalna zavist, na koju šerijat podstiče, jest da čovjek vidi neku vjersku blagodat kod drugog čovjeka i želi da bude takav. Ovo je ta vrsta zavisti na koju je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, ukazao kada je rekao: "Nema zavisti osim u dva slučaja...", odnosno zavist se razlikuje, a time i njen status. Ne postoji pohvalna i vjerom dozvoljena zavist osim u dva slučaja. Prvi slučaj jest zavist prema bogatom i bogobojaznom čovjeku kome je Allah Uzvišeni podario mnoštvo halal-imetka koji on troši i udjeljuje na Allahovom putu, pa mu čovjek na tome zavidi i želi da postane kao i on. Drugi slučaj jest zavist prema učenom čovjeku, kome je Allah Uzvišeni darovao korisno znanje po kome on radi i druge njemu poučava, te prema tom znanju sudi među ljudima, i čovjek želi da bude kao on.


ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية