المعطي
كلمة (المعطي) في اللغة اسم فاعل من الإعطاء، الذي ينوّل غيره...
Ebu Hurejra, radijallahu anhu, prenio je sljedeće Resulullahove, sallallahu alejhi ve sellem, riječi: "Nesretan je onaj koji robuje dinaru, dirhemu i četverorogljastoj odori i kadifi (oholeći se nad ljudima) koji, ako mu se što da, zadovoljan je, a ako mu se ne da, ljuti se i dođe mu zlo, a kad se šta traži, (od njega se ništa) ne izvuče. Blago robu koji drži za uzdu svoga konja u ime Allaha, poprašene svoje kose i prašnjavih nogu; ako je na straži, dobro čuva stražu, ako je u pozadini, dobro je osigurava, ako neko traži dozvolu, on mu ne dozvoljava, a ako se kod njega za što zauzima, ne usvaja se."
شرح الحديث :
U ovom se hadisu govori o ljudima čija je prva i posljednja briga na ovom svijetu gomilanje imetka. Takvi će na ovom svijetu neizostavno nastradati. Znak ove vrste ljudi jeste da oni pohlepno teže ka dobrima ovog svijeta, pa ako im se dadne, zadovljni su, a ako im se uskrati, srde se. Ovdje je spomenuta i druga kategorija ljudi. To su oni koji teže Allahovom zadovoljstvu i nagradi na budućem svijetu. Ova kategorija ne teži ugledu niti popularnosti. Oni se pokoravaju Allahu i Poslaniku. Njihovo je obilježje to što ne vode previše brige o izgledu, to što su zadovoljni ma gdje ih se postavilo, to što ih ljudi nipodaštavaju, to što ne obnašaju nikakve funkcije, to što im se ne daju privilegije i pravo na zauzimanje. I pored svega toga, njihovo će prebilaviše džennet biti.