الظاهر
هو اسمُ فاعل من (الظهور)، وهو اسمٌ ذاتي من أسماء الربِّ تبارك...
Ebu Hurejra, r.a., prenosi od Vjerovjesnika, s.a.v.s., da je rekao: "Prepirali su se džennet i džehennem. Džennet kaza: 'U mene će ući slabi i siromašni.' A džehennem reče: 'U mene će ući oholnici i silnici.' On reče džehennemskoj vatri: 'Ti si Moja kazna, tobom se svetim kome hoću.' A reče džennetu: 'Ti si Moja milost, tobom ću se smilovati kome hoću.'"
Allahov Poslanik, s.a.v.s., obavještava da su se džennet i džehennem prepirali kod Gospodara, odnosno svako od njih dvoje iznijelo je argumente kojima je nastojao dokazati svoju vrijednost u odnosu na drugog. Ovo su pitanja nedokučivog (gajba) u koja vjerujemo doktrinarno, makar pamet i ne mogla da to pojmi. Dakle, džennet se pohvalio džehennemu rekavši kako su u njemu slabašni i siromašni, a to su ljudi koji pretežno vole istinu i koji su joj naklonjeni. Džehennemska vatra se pohvalila da su u njoj silnici čija svojstva su brutalnost i tvrdokornost, i oholnici sa svojstvima aristokracije koji omalovažavaju druge i odbijaju istinu. Dakle, silnici i oholnici su stanovnici vatre, da nas Uzvišeni zakloni od toga, i oni pretežno odbijaju istinu. Uzvišeni Allah presudio im je rekavši Vatri: "Ti si Moja kazna, tobom se svetim kome hoću", a džennetu je rekao: "Ti si Moja milost, tobom ću se smilovati kome hoću." To znači da je džennet mjesto koje je nastalo iz milosti Božije, dakle, nije to Allahova milost u vidu Njegovog svojstva, milosti koje se vezuje za Njegovu Uzvišeno Biće, nego je to stvorena milost. Riječi: "Ti si Moja milost" znače: stvorio sam te Svojom milošću. Prema tome, stanovnici dženneta su oni koje će stići Allahova milost, a stanovnici džehennemske vatre su oni koje će stići Njegova kazna.