الأول
(الأوَّل) كلمةٌ تدل على الترتيب، وهو اسمٌ من أسماء الله الحسنى،...
Adijj b. Hatim, radijallahu 'anhu, kaže: "Rekao sam: 'Allahov Poslaniče, ja šaljem dresirane pse u lov, pa mi oni ulove životinju, a i spomenem Allahovo ime prilikom toga.' On reče: 'Kada pošalješ svoj dresiranog psa i spomeneš Allaha, onda jedi ono što ti pas ulovi.' Rekao sam: 'Čak i ako ubije životinju?' 'Čak i ako je ubije', rekao je, 'osim ako u tome ne učestvuje i neki drugi pas.' Rekao sam: 'A ako bacim strijelu bez perke i bez željeznog šiljka, pa pogodi životinju?' On reče: 'Ako je probode, onda jedi, a ako je pogodi spljoštenim djelom, nemoj jesti.'" Ša'bi od 'Adijja prenosi sličnu predaju, u kojoj se veli: "osim ako pas nije jeo (od žrtve) jer se bojim da ju je tada ulovio za sebe. Ako im se u lovu pridruže drugi psi nemoj jesti (ulov), jer ti si proučio bismillu za svoga psa, a za druge možda nije proučena." U drugoj predaji stoji: "Ako pošalješ psa podučenog za lov, spomeni Allahovo ime, pa ako uhvati lovinu, i ti je nađeš živu, zakolji je, a ako je nađeš mrtvu, a pas je nije jeo, onda možeš da je konzumiraš, jer je hvatanje lovine od strane psa njeno klanje." U sljedećoj predaji stoji: "Kada bacaš svoju strijelu (koplje), spomeni Allahovo ime." Također stoji: "Ukoliko je ne nađeš dan ili dva dana (a u drugoj verziji stoji: "dva ili tri dana"), i ne nađeš u lovini osim trag tvoje strijele, onda jedi ako želiš. Ukoliko je nađeš utopljenu u vodi, nemoj jesti, jer ne znaš da li je uginula od davljenja ili od tvoje strijele."
شرح الحديث :
Adijj b. Hatim pitao je Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, o lovu putem dresiranih pasa koje je vlasnik naučio da love, pa mu je kazao: Jedi sve ono što ti takvi psi ulove, a ti si, šaljući ih, spomenuo Allahovo ime, osim ako pored svoga psa ne nađeš i nekog drugog. Ukoliko nađeš drugog psa, onda nemoj jesti, jer ti si za svoje pse proučio bismillu, a za drugog nisi. I kada gađaš strijelom pa ona probode žrtvu i krv poteče, možeš jesti, ako si prije toga proučio bismilu. Ukoliko je strijela pogodi spljoštenim dijelom, pa je ubije, u tom slučaju nemoj jesti, jer je žrtva u tom slučaju preminula od udarca, i ima status strmoglavljenje ili rogom ubodene životinje. Ukoliko neko pošalje psa u lov, pa nađe lovinu još uvijek živu, mora da je prikolje, i ona mu timebiva dozvoljena makar u lovu te životinje učestvovao i neki drugi pas. Također, pitao ga je o lovini ulovljenoj bačenom strijelom, ako spomene Allahovo ime, pa mu je kazao da jede. Ukoliko lovinu ne bi našao dan ili dva dana, pa je nakon toga nađe i na njoj ne vidi osim trag svoje strijele, dozvoljeno mu je da je jede, a ako je nađe utopljenu, ne smije je jesti jer ne zna da li je preminula u vodi ili od strijele.