الحكيم
اسمُ (الحكيم) اسمٌ جليل من أسماء الله الحسنى، وكلمةُ (الحكيم) في...
Potvrđivanje nečega spominjanjem nečega što se cijeni, uz korištenje jednog od harfova zakletve: ba, vav, ta.
Zakletva je vrsta potvrđivanja govora putem spominjanja onoga što se cijeni. To je jedna vrsta potvrde govora, a sastoji se iz čestice zakletve, onog čime se zaklinje i onog radi čega se zaklinje. Postoje harfovi koji se koriste kao čestice zakletve (v, t, b), kao npr. billahi, a postoje i glagoli kao npr. "ahlifu" (zaklinjem se), "uksimu" (kunem se), a postoje i imenice, kao npr. "jeminullah". Dozvoljeno se zaklinjati Allahovim imenima, svojstvima, a zaklinjanje nečim drugim mimo Allaha je veliki širk, ko onaj ko se zaklinje smatra da je ono čime se zaklinje jednako Allahu u veličini, onda je to, a ako to ne smatra onda je mali širk.
El-Kasem: Zakletva i zaklinjanje. Kaže se: Aksemtu billahi kasemen: Zakleo sam se Allahom. Kaže se da je osnova riječ: el-kasameh: zakletve koje se podijele na rodbinu ubijenog.