أحكام النساء
Prenosi se da je Abdullah b. Zem'ah, radijallahu 'anhu, rekao: „Čuo sam Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi vesellem, kad je na hutbi, spominjući devu i onoga koji ju je zaklao, rekao: 'Kad se jedan nesretnik između njih podigao (da je zakolje)...' - To je bio jedan snažan i silovit čovjek, najmoćniji u svom narodu. A zatim je opomenuo žene, i rekao: 'Neko od vas tuče svoju ženu, kao što roba tuče, a onda, možda, krajem dana s njom spava!' Zatim ih je posavjetovao u vezi njihovog smijanja zbog puštanja vjetra i rekao: 'Zašto se neko od vas smije onome što sam čini?!'“
عن عبد الله بن زمعة -رضي الله عنه- أنّه سمع النبي -صلى الله عليه وسلم- يخطب، وذكر الناقة والذي عقرها، فقال رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: «إذِ انبَعَثَ أشقاها: انْبَعَثَ لَهَا رجل عزِيز، عَارِم منيع في رَهطِه»، ثم ذكر النساء، فوعظ فيهنَّ، فقال: «يَعمِد أحدكم فيجلد امرأته جلد العبد، فلعلَّه يُضَاجِعُهَا من آخر يومه» ثمَّ وعظهم فِي ضَحِكِهم من الضَّرطَة، وقال: «لم يضحك أحدكم ممَّا يفعل؟!».
شرح الحديث :
Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, držao je hutbu, a Abdullah b. Zem'ah slušao je šta priča. Između ostalog, čuo je da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, spomenuo kamilu koja je bila nadnaravno djelo Allahovog vjerovjesnika Saliha. Spomenuo je i čovjeka koji je zaklao tu devu, kojeg su zvali Kuzar. On je bio najveći nesretnik svoga naroda, a u njegovom opisu stoji da je neprimjerna osoba koja je činila veliki nered i bila utjecajna u svome narodu. Zatim je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, u svojoj hutbi kazao: "Neko od vas tuče svoju ženu, kao što roba tuče." Ovo ukazuje na dozvolu preodgoja roba jakim udarcem i naznaku dozvole udaranja žene, ali ne jako. U kontekstu hadisa napominje se da je nemoguće da razumna osoba uradi obje stvari, tj. da pretjerano udara svoju ženu, a zatim da sa njom ima odnos, tokom dana i noći. Spolni odnos dolazi nakon želje i volje, te lijepog odnosa, dok onaj koga bičuju, u većini slučajeva ima averziju prema onome ko ga je udario, u čemu je naznaka da je to ružno djelo. Ukoliko se već mora, onda neka bude blagim udarcem, koji neće uticati na potpuno odvajanje, pri čemu se neće pretjerivati. Zatim ih je posavjetovao u vezi njihovog smijanja zbog puštanja vjetra, jer je to suprotno lijepom ponašanju i vid je omalovažavanja, a onda je rekao, ukazujući na ružnoću toga: "Zašto se neko od vas smije onome što sam čini?!“, jer čuđenje biva zbog nečeg čudnog i neuobičajenog, a tragovi čuđenja najprije bivaju u vidu osmjeha, a ako se uz taj osmjeg pojavi i glas, onda je to smijanje, a ako se još više poveća naziva se kahkaha (grohotan smijeh). Ukoliko je to nešto uobičajeno i događa se svima, onda čemu smijanje zbog toga.