الفرق والمذاهب القديمة النشأة
Prenosi se od Ebu Sei'da el-Hudrija, radijallahu 'anhu, da je kazivao: "Alija b. Ebu Talib, radijallahu anhu, poslao je iz Jemena Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem, komadić zlata koji bijaše u koži štavljenoj lišćem mimoze, a još ne bijaše odvojen od zlatne prašine. On ga je podijelio među četvericom: Ujejnom b. Bedrom, Akre'om b. Habisom, Zejdom Hajlom i, četvrtim, 'Alkamom ili Amirom b. Tufejlom. Na to jedan od njegovih drugova reče: 'Mi smo bili preči od ovih da nam se to podijeli!' To je doprlo do Vjerovjesnika, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je rekao: 'Zar nemate povjerenja u mene, a ja sam povjerenik Onoga Koji je na nebesima?! Meni dolaze vijesti s neba i jutrom i s večeri!' Tada ustade jedan čovjek udubljenih očiju i izraženih jagodica, visokog čela, guste brade, obrijane glave i zadignutog ogrtača i reče: 'Allahov Poslaniče, boj se Allaha!' 'Teško tebi!', reče (Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem): 'Zar ja nisam najpreči od svih ljudi na Zemlji da se boji Allaha?!' Čovjek se zatim udalji, a Halid b. Velid upita: 'Allahov Poslaniče, hoću li mu odrubiti glavu?' 'Nemoj, možda klanja!', reče Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, a Halid dodade: 'Koliko je klanjača koji jezicima izgovaraju ono što im nije u srcima?' 'Meni nije naređeno da zavirujem u ljudska srca, niti da otvaram njihove utrobe!', reče Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, gledajući za njim dok je odlazio, i dodade: 'Među potomcima ovog čovjeka pojavit će se oni koji će tečno učiti Allahovu knjigu, ali ona neće prelaziti njihova grla. Izlazit će iz vjere kao što strijela prolazi kroz lovinu.' Mislim da je (još) rekao: 'Ako ih dočekam, pobiću ih na način kao što je zatran Semud!'"
عن أبي سعيد الخدري -رضي الله عنه- قال: بعَث عليُّ بن أبي طالب -رضي الله عنه- إلى رسول الله -صلى الله عليه وسلم- مِن اليَمَن بذُهَيْبة في أدِيمٍ مَقْرُوظ، لم تُحَصَّل من تُرَابِها، قال: فقَسَّمها بين أَربعَة نَفَر، بين عُيَيْنة بن بدر، وأقْرَع بنِ حَابِس، وزَيدِ الخَيل، والرابع: إِمَّا عَلقَمَة وإمَّا عَامِر بنُ الطُّفَيل، فقال رجل مِن أَصحَابه: كُنَّا نحْن أحق بهذا من هؤلاء، قال: فبلغ ذلك النبيَّ -صلَّى الله عليه وسلم- فقال: «ألا تَأْمَنُونِي وأنا أمينُ مَن في السَّماءِ، يَأْتِينِي خبرُ السماءِ صباحًا ومساءً»، قال: فقام رجلٌ غائِرُ العَيْنَيْنِ، مُشْرفُ الوَجْنَتين، ناشِزُ الجَبْهة، كَثُّ اللِّحيَة، مَحْلُوقُ الرَّأس، مُشَمَّر الإزار، فقال يا رسولَ الله اتَّق الله، قال: «وَيْلَك، أَوَلَسْتُ أحقَّ أهلِ الأرض أن يتَّقِيَ الله» قال: ثم ولَّى الرَّجلُ، قال خالد بن الوليد: يا رسول الله، ألا أضرِبُ عُنُقَه؟ قال: «لا، لَعَلَّه أنْ يكون يُصَلِّي» فقال خالد: وكَم مِن مُصَلٍّ يقول بلسانِه ما ليس في قلبِه، قال رسول الله -صلى الله عليه وسلم-: «إني لم أومَرْ أنْ أُنَقِّبَ عن قلوب الناس ولا أَشُقَّ بطونَهم» قال: ثم نظر إليه وهو مُقْفٍ، فقال: «إنه يخرج من ضِئضِئ هذا قومٌ يتلونَ كتابَ اللهِ رَطْبًا، لا يُجَاوِز حَنَاجِرَهم، يَمْرُقون من الدِّين كما يَمْرُق السَّهْمُ مِن الرَّمِيَّة»، وأظنه قال: «لئن أدركتُهم لأَقْتُلَنَّهُم قَتْلَ ثمودَ».
شرح الحديث :
Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, šalje Aliju b. Ebu Taliba, radijallahu 'anhu, u Jemen da poziva u vjeru Uzvišenog Allaha i da sakuplja zekat od onih koji su obavezni da ga daju i da sudi u sporovima. Ovo je bilo prije Oprosnog hadždža. Zatim se Alija, radijallahu 'anhu, vratio iz Jemena i susreće Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, u Mekki za vrijeme Oprosnog hadždža, a bio je poslao sirov grumen zlata koji je bio u vidu zlatne rude neodvojene od zemlje, pa je taj grumen Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podijelio spomenutoj četverici u želji da prihvate islam. Oni su bili vladari svojih plemena tako da, ako prime islam, slijedit će ih u tome njihovi mnogobrojni saplemenici. Zbog toga im je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dao ovo zlato, u želji za njihovim primanjem islama, ne bi li im srca privolio za islam. Kome je davao od vjernika davao je iz razloga da bi učvrstio i ojačao njihovo vjerovanje. Ovaj grumen zlata bio je od tzv. petine (humusa) ratnog plijena koji pripada bejtul-malu, jer ulema smatra da ne može da bude od osnove ratnog plijena, a moguće je da je to bilo i od zekata. Kada je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, dao to spomenutoj četverici ustaje jedan od muslimana i kaže: "Mi smo bili preči od ove četverice da nam se to dodijeli!" To je saznao Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, pa je rekao: "Zar nemate povjerenja u mene, a ja sam povjerenik Onoga Koji je na nebesima?! Meni dolaze vijesti s neba i jutrom i večeri!", odnosno, Uzvišeni Allah mi povjerio Objavu sa kojom me poslao na Zemlju a ti mi ne vjeruješ, i oni koji su kao ti a koji su skrenuli sa pravog puta, ne vjerujete mi da ću dunjalučke bezvrijedne ukrase stavoto tamo gdje je obavezno, u skladu sa Allahovom naredbom. Riječi "Onaj na nebesima" su dokaz da je Uzvišeni Allah iznad Svojih robova, a to znači: Allah je Taj Koji je na nebesima tako da prijedlog "fi" (u) je u značenju "'ala" (na) jer se u arapskom "fi" stavlja nekada na mjesto "ala". Tako Uzvišeni Allah kaže: (fesihu fil-erd) i kaže: (ve le-usallibennekum fi džuzu'in-nahli), i u oba slučaja "fi" je u značenju "'ala". Isto tako riječi Uzvišenog: "fis-semai" (u nebesima) znače "'alel-arši fevkas-semai" (na A'ršu iznad nebesa). Ovaj hadis je kao primjer Božijih riječi: "E'emintum men fis-semai... Em emintum men fis-semai... I dok su oni bili u toj situaciji ustade jedan čovjek udubljenih očiju i izraženih jagodica, visokog čela, guste brade, obrijane glave i zadignutog ogrtača i reče Vjerovjesniku, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Boj se Allaha! Teško tebi!", reče (Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem), dodavši: "Zar ja nisam najpreči od svih ljudi na Zemlji da se boji Allaha?!" Znači Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, je najpreči od svih ljudi da se boji Allaha. Od jasne zablude je da čovjek stvori predodžbu kako je pokornost vid griješenja. Ovaj čovjek koji se suprotstavio je smatrao da je praksa Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, grijeh i nepravda. Sebe je proglasio onim koji naređuje bogobojaznost rekavši Allahovom Poslaniku, sallallahu 'alejhi ve sellem: "Boj se Allaha!", iako je praksa Allahovog Poslanika srž bogobojaznosti i najveća pokornost jer je davao u ime Allaha zbog pomaganja Njegove vjere i upute Njegovih robova. Nakon što se taj čovjek udalji, Halid b. Velid upita: "Allahov Poslaniče, hoću li mu odrubiti glavu?" "Nemoj, možda klanja!", reče (Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem), a Halid dodade: "Koliko je klanjača koji jezicima izgovaraju ono što im nije u srcima?" "Meni nije naređeno da zavirujem u ljudska srca, niti da otvaram njihove utrobe!", reče Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, odnosno ja postupam sa ljudima po onome što je vidljivo a njihove unutrašnje tajne prepuštam Allahu Koji ih najbolje poznaje i On će im suditi zbog toga. U drugoj verziji predaje spominje se da je Omer taj koji je pitao Allahovog Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem. Zatim je Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, gledajući za ovim čovjekom dok je odlazio, rekao: "Među potomcima ovog čovjeka pojavit će se oni koji će tečno učiti Allahovu knjigu, ali ona neće prelaziti njihova grla. Izlazit će iz vjere kao što strijela prolazi kroz lovinu." Prenosilac kaže: "Mislim da je (još) rekao: 'Kada bih ih doživio, istrijebio bih ih kao što je istrijebljen Semud!'" Cilj ovoga je obavještenje kako će od ove vrste zalutalog čovjeka doći ljudi koji će uzeti njegov put i metod, učiće Kur'an lahko, zbog toga što su ga puno učili i memorisali, međutim, Kur'an neće dopirati do njihovih srca i oni ga ne razumiju, stavljaju ga u kontekst koji ne odgovara duhu Kur'ana jer su zalutali i neznalice, zbog čega izlaze iz vjere sasvim lahko i brzo tako da to ne osjećaju, kao da nisu u nju ni ušli. Ovo upućuje na to da su oni ušli u islam ali se iman i vjerovanje nije ustabililo u njihovim srcima, niti su ga razumjeli u njegovoj prirodi, te je zbog toga došao njihov slijedeći opis: "Oni ubijaju muslimane a ostavljaju nevjernike i mnogobožce", tako da je Allahov Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i rekao: "Kada bih ih doživio, istrijebio bih ih kao što je istrijebljen Semud!', odnosno: Sve ću ih pobiti i neću ostaviti od njih nijednog u životu."