الطلاق السني والطلاق البدعي
Od Imrana b. Husajna, r.a., prenosi se da je upitan o čovjeku koji pusti ženu, a onda s njom ima spolni odnos, nije tražio svjedočenja njenog puštanja niti vraćanja, pa je rekao: "Pustio si je na način koji nije u skladu sunneta, i vratio je na način koji nije po sunnetu. Pred svjedocima je pusti i vrati, i ne vraćaj se svome ranijem postupku."
عن عمران بن حصين -رضي الله عنهما- أنه سُئِلَ عن الرجل يُطلِّق امرأته، ثم يَقَعُ بها، ولم يُشْهِدْ على طلاقها، ولا على رَجْعَتِهَا، فقال: "طَلَّقْتَ لِغَيْرِ سُنَّةٍ، وَرَاجَعْتَ لِغَيْرِ سُنَّةٍ، أَشْهِدْ على طلاقها، وعلى رَجْعَتِهَا، ولا تَعُدْ".
شرح الحديث :
Prema ovoj predaji, onaj ko pusti ženu, a zatim sa njom ima odnos, nakon što je vrati, ne tražeći svjedoke za razvod i za vraćanje, postupio je suprotno sunnetu Allahovog Poslnika, s.a.v.s., i to u oba slučaja. Imran je rekao da taj mora pozvati svjedoke kod puštanja i kod vraćanja. I upozorio ga je da se ne vrati svojoj ranijoj praksi.