القصاص
Imran b. Husajn, radijallahu anhu, pripovijeda: “Rob jedne siromašne porodice odsjekao je uho robu čiji su vlasnici bili bogati. Došli su Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i požalili se: ‘Božiji Poslaniče, mi smo siromašni!’ I Resulullah je odredio da onī ne dobiju nikakvu odštetu za to.”
عن عمران بن حصين أن غلامًا لأناس فقراء قطع أذُنَ غُلَامٍ لأناس أغنياء، فأتى أهله النبي -صلى الله عليه وسلم-، فقالوا: يا رسول الله، إنا أناس فقراء. «فلم يجعل عليه شيئًا».
شرح الحديث :
U predanju stoji: “Rob ili dječak jedne siromašne porodice odsjekao je uho robu čiji su vlasnici bili bogati. Došli su Allahovu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, i požalili se: ‘Božiji Poslaniče, mi smo siromašni!’ I Resulullah je odredio da onī nad čije je robu učinjeno nasilje ne dobiju nikakvu odštetu za to.” U ovom slučaju odmazda je izostala zbog toga što se radilo o djetetu, te taj njegov prijestup nije povlačio nikakve sankcije. A neki učenjaci kažu da odmazda jest izostala, ali je ostalo da saplemenici vlasnika roba obeštete vlasnike roba kojem je odsječeno uho. Međutim, ovi su bili siromašni, pa ih je Poslanik oslobodio obaveze davanja krvarine. To je tako, jer se, prema jednoglasnom mišljenju svih islamskih učenjaka, hotimičan prijestup djeteta smatra prijestupom učinjenom iz greške i nije obaveza njegovim starateljima da daju krvarinu, jer su siromašni, a krvarina nije obavezna osim ako su bogati. Postoji mogućnost da je Allahov Poslanik platio krvarinu iz zajedničke blagajne, bejtul-mala.