فضائل بر الوالدين
Ebu Seid el-Hudri kazuje da je neki čovjek iz Jemena došao kod Allahovog Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, tražeći dozvolu za džihad, pa ga Poslanik upita: “Imaš li koga u Jemenu?” On reče: “Imam roditelje.” Poslanik upita: “Jesu li ti oni dozvolili?” On reče: “Nisu.” Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaza mu: “Vrati im se i pitaj za dozvolu, ako ti oni dozvole, idi u džihad, u suprotnom ne idi, nego im čini dobročinstvo.’”
عن أبي سعيد الخدري أن رجلًا هاجر إلى رسول الله -صلى الله عليه وسلم- من اليمن فقال: «هل لك أحَدٌ باليمن؟»، قال: أَبَوَاي، قال: «أَذِنَا لك؟» قال: «لا»، قال: «ارْجِعْ إليهما فاستأذِنْهُما، فإنْ أَذِنَا لَكَ فَجَاهِدْ، وإلا فَبِرَّهُمَا».
شرح الحديث :
Iz hadisa se razumije da je iz Jemena došao neki čovjek tražeći od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, dozvolu za džihad, a Poslanik je upitao za njegove roditelje i da li su mu oni dozvolili odlazak u džihad ili nisu. Iz njegove situacije razumjelo se da on nije ni tražio dozvolu roditelja. Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio mu je da se vrati roditeljima, da sa njima lijepo postupa i da im čini dobročinstvo, tako da hadis upućuje na to da je dozvola roditelja da se ide u džihad važna i uzima se u obzir.