الدعاوى والبيِّنات
Od Ebu Musaa prenosi se da su se dvojica parničili kod Allahovog Poslanika, s.a.v.s., oko životinje za koju ni jedan od njih dvojice nije imao dokaz da je njegova. Presudio je da svaki od njih u toj životinji ima polovicu.
عن أبي موسى «أن رجلين اخْتَصَمَا إلى النبي -صلى الله عليه وسلم- في دَابَّةٍ ليس لِوَاحَدٍ منهما بَيِّنَةٌ فَقَضَى بَهَا بينهما نِصْفَينِ».
شرح الحديث :
Iz hadisa se razumije da su se dvojica parničili oko životinje za koju je svaki od njih tvrdio da je njegova, međutim, nijedan od njih nije imao nikakav dokaz o posjedovanju iste te životinje. Nisu imali nikoga da potvrdi njihov iskaz, niti su imali neki drugi dokaz. Bili su potpuno jednaki parničari. Allahov Poslanik, s.a.v.s., ju je dao popola obojici, zbog toga što su bili isti u dokazivanju vlasništva. Mogli su je zaklati i prepoloviti meso, ili je prodati i popoloviti ono što dobiju za nju, ili se njome koristiti na određeni način - pola vremena jedan pa onda drugi, kao npr. da je koristi prvi jedan dan pa onda drugi drugi dan, ili sedmicu ili mjesec, pa onda drugi i tako dalje.