شرح الحديث :

Ovdje se misli na gradnju visokih džamija, kao što kaže imam Begavi. Kada je u pitanju gradnja džamija na način da se ona upotpuni i usavrši, bez ukrašavanja, takvo djelo nije pokuđeno, ako nije učinjeno kao vid pretvaranja i hvalisanja. Prenosi se u hadisu Osmana b. Affana: "Ko u ime Allaha sagradi džamiju, Allah će mu takvu sagraditi u Džennetu." Poslanikova, sallallahu 'alejhi ve sellem, džamija bila je od ćerpića, a krov od granja, dok su stubovi bili od palminog drveta. U vrijeme Ebu Bekra, radijallahu 'anhu ništa nije dograđivano, ali kada su drvo i grančice počele propadati u vrijeme Omera b. Hattaba, radijallahu 'anhu, on je obnovio gradnju i džamiju vratio u prvobitno stanje, te nešto nadogradio. U vrijeme vladavine Osmana, radijallahu 'anhu, dograđeno je mnogo toga, zidovi su sagrađeni od kamena i gipsa (kreča), stubovi su bili od kamena, a krov od tikovine (drvo sadž, ili indijsko drvo). U džamiju je ugradio ono što je jača, a što nije samo po sebi ukras. Sve što je sagradio bilo je samo vid bolje dogradnje, bez bilo kakvog ukrašavanja. Klesani kamen koji je imao nije klesan njegovom naredbom, nego je takav bio, a negiranje tog postupka od strane nekih ashaba, ne može biti dokaz zabrane, nego samo podsticaj na slijeđenje onoga što su činili Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, i Omer, koji su gradili džamiju za potrebu, a ne kao luksuz. Ovo ne ukazuje na zabranu (nado)gradnje i pokuđenost.

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية الروسية البنغالية الصينية الفارسية