الحفيظ
الحفظُ في اللغة هو مراعاةُ الشيء، والاعتناءُ به، و(الحفيظ) اسمٌ...
Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’’ Na to sam priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’”
Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta u vezi sa dunjalučkim stvarima i bračnim pitanjima, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’ Izbjegavaš moje ime, a izgovaraš ‘Ibrahimova’.’ Na to je Aiša priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’” Iako se Aiša, kad je bila ljuta, zaklinjala govoreći: “Tako mi Ibrahimovog Gospodara!”, iz njenog srca nije nestajalo ljubavi prema Poslaniku.