البحث

عبارات مقترحة:

الحفيظ

الحفظُ في اللغة هو مراعاةُ الشيء، والاعتناءُ به، و(الحفيظ) اسمٌ...

المؤمن

كلمة (المؤمن) في اللغة اسم فاعل من الفعل (آمَنَ) الذي بمعنى...

الوهاب

كلمة (الوهاب) في اللغة صيغة مبالغة على وزن (فعّال) مشتق من الفعل...

Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’’ Na to sam priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’”

شرح الحديث :

Aiša, radijallahu anha, pripovijeda: “Jednom, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, obratio mi se: ‘Doista, ja znam kad si mnome zadovoljna, a kad si na me ljuta!’ Upitah: ‘Kako to možeš znati?’ On reče: ‘Kad si zadovoljna, onda se ovako zaklinješ: ‘Tako mi Gospodara Muhammedovog!’, a kad si ljuta u vezi sa dunjalučkim stvarima i bračnim pitanjima, govoriš: ‘Tako mi Ibrahimovog Gospodara!’ Izbjegavaš moje ime, a izgovaraš ‘Ibrahimova’.’ Na to je Aiša priznala i rekla: ‘Da, tako je, Allahov Poslaniče. Kad sam ljuta, samo se sustežem od toga da izgovorim tvoje ime.’” Iako se Aiša, kad je bila ljuta, zaklinjala govoreći: “Tako mi Ibrahimovog Gospodara!”, iz njenog srca nije nestajalo ljubavi prema Poslaniku.


ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية