القاهر
كلمة (القاهر) في اللغة اسم فاعل من القهر، ومعناه الإجبار،...
Od Abdullaha b. Abbasa, radijallahu anhu, prenosi se da je Omer b. el-Hattab, radijallahu anhu, jednom prilikom sjedio na Poslanikovom minberu i rekao: “Svevišnji je Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, i objavio mu Knjigu. Između ostalih ajeta, objavljen mu je ajet o kamenovanju, koji smo učili, razumjeli i imali svijest o njemu. Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kamenovao neke osobe, a i mi smo to činili nakon njegove smrti. Bojim se da će, nakon što prođe mnogo vremena, neko kazati: ‘U Kur’anu ne postoji ajet u vezi s kamenovanjem!’ Eto, tako bi zalutali izostavljajući obavezu koju je Allah objavio. Prema Allahovoj knjizi, moraju se kamenovati muškarac i žena koji su u braku ili su bili u braku, ukoliko se dokaže da su počinili blud, ili ukoliko je žena trudna, ili ukoliko priznaju.”
شرح الحديث :
Omer b. el-Hattab se popeo na minber držeći hutbu i kazavši da je Svevišnji Allah poslao Muhammeda, sallallahu alejhi ve sellem, sa istinitom vjerom, a to je islam. Objavio mu je najbolju Knjigu, a to je Kur'an. Između ostalih ajeta, objavljen mu je ajet o kamenovanju, za one koji počine blud, a kušali su brak. Međutim, ajet koji se bavi kamenovanjem derogiran je u smislu da je uklonjen iz Mushafa, ali je propis ostao na snazi. Zbog toga se Omer pobojao da će ljudi, nakon što prođe određeno vrijeme, zanijekati propis o kamenovanju u Kur'anu, pa ih na to upozorava da je to istina. Svako onaj ko učini blud, a kušao je brak koji je bio pravno valjan, ili onaj ko prizna bludnu radnju, ili žena bez muža ostane trudna, ili je bez gospodara (ako se radi o robinji), a kušale su brak; za sve ove slučajeve propis je kamenovanje. Ovo su, dakle, stvari kojima se potvrđuje fiksirana kazna kamenovanja za ove vrste bluda.