الحكم
كلمة (الحَكَم) في اللغة صفة مشبهة على وزن (فَعَل) كـ (بَطَل) وهي من...
Džerir b. Abdullah, radijallahu anhu, rekao je: "Dao sam prisegu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na obavljanje namaza, davanje zekata i savjetodavan odnos prema svakom muslimanu."
Džerir, radijallahu anhu, kaže da je dao prisegu Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem, na obavljanje namaza, davanje zekata i savjetovanje svakog muslimana. Davanje prisege je u osnovi davanje obećanja, a to je nazvato prisegom jer se rukujući obje strane međusobno obavezuju. I ona sadrži tri stvari: prva je isključivo Allahovo pravo, druga je isključivo čovjekovo pravo i treća je pravo koje je zajedničko za Allaha i čovjeka. Što se tiče prvog, isključivo Allahovog prava, to je obavljanje namaza, odnosno da ga čovjek obavlja onako kako se to od njega zahtijeva, čuva namaze i pazi na namaska vremena, te ispunjava sve namaske ruknove, vadžibe i uslove te upotpunjava namaz pohvalnim djelima. U ovo spada i obavljanje namaza u džematu za muškarce, kao i skrušenost u namazu. A skrušenost u namazu znači prisutnost srca i razmišljanje o onome što klanjač uči i radi. Ovo je veoma bitno, jer je to suština i duša namaza. Što se tiče druge stvari, a to je davanje zekata, to znači izdvajanje zekata na propisan način onima kojima on pripada. A treća stvar je savjetodavni odnos prema svakom muslimanu, i to obuhvata bližnjeg i daljnjeg, mladog i starog, muškarca i ženu. A način savjetodavnog odnosa prema svakom muslimanu objašnjen je u hadisu koji prenosi Enes, radijallahu anhu, u kojem stoji da je Poslanik rekao: "Niko od vas neće vjerovati sve dok ne bude želio svome bratu ono što želi sebi." Iskren odnos prema muslimanima jest da te usrećiti ono što njih čini sretnim, i ožalostiti ono što njih žalosti, te da se prema njima ophodiš onako kako bi volio da se oni prema tebi ophode. Ova je tema nadasve obimna.