الواحد
كلمة (الواحد) في اللغة لها معنيان، أحدهما: أول العدد، والثاني:...
Prenosi se od Ebu Šurejha kako je rekao Amru b. Seidu dok je spremao vojne odrede prema Mekki: "Zapovjedniče, dozvoli mi da ti izložim govor koga je održao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, sutradan po osvojenju Mekke, koga su čule moje uši, zapamtilo moje srce i gledale ga moje oči kada je govorio. Zahvalio je Allahu i pohvalio Ga, a potom rekao: ‘Mekku je učinio svetom i neprikosnovenom Allah, a ne ljudi. Prema tome, nikome ko vjeruje u Allaha i budući svijet nije dozvoljeno da u njoj prolijeva krv i siječe stabla. Pa ako bi neko to dozvolio, zato što je u njoj vodio borbu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, recite mu: 'Allah je to dozvolio samo Svome Poslaniku, a vama nije.' Meni je u njoj to dozvolio samo jedan dio dana, a danas se povratio status njene neprikosnovenosti – njene svetosti kao što je to bilo i jučer. Neka prisutni (ovo) prenese odsutnom!’" Neko je Ebu Šurejha upitao: "A šta je Amr odgovorio?" Rekao je: "Ebu Šurejhe! Ja to znam bolje od tebe, ali (Mekka) ne daje utočište obijesnome, ni bjeguncu da se u nju sklanja zbog prolivene tuđe krvi, a niti bjeguncu zbog učinjenog nereda (i krađe). "
شرح الحديث :
Kada je Amr b. Seid b. El-As, poznatiji kao Ešdek, želio da opremi vojsku ka Mekki, a on je tada bio namjesnik Jezida b. Muavije u Medini, kako bi se borila protiv Abdullaha b. Zubejra, došao mu je Ebu Šurejh, Huvejlid b. 'Amr El-Huza'i da ga posavjetuje. Imajući u vidu da je onaj koga je htio posavjetovati smatrao sebe važnim, Ebu Šurejh je bio blag u govoru, mudar, kako bi bio veći izgled da se savjet prihvati i da kraj bude ljepši. On je zatražio dozvolu da ga posavjetuje po pitanju vojske koju šalje, kazavši mu hadis za čiju je tačnost bio siguran, kojeg je čuo, razumio i vidio onoga ko ga je izrekao, tj. Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. 'Amr b. Seid mu je dozvolio da priča. Tada je Ebu Šurejh kazao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jutro nakon oslobođenja Mekke zahvalio Allahu i pohvalio ga, te rekao: ‘Mekku je učinio svetom Allah na dan kada je stvorio nebesa i Zemlju.” Ona je sveta i poštovana od davnina, a tu svetost nije joj dao narod, kao što je slučaj sa granicama i vodama, nego ju je Allah učinio svetom. Pa ako je njena svetost od davnina i ako ju je svetom učinio Allah, onda niko ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, ako vodi brigu o svome vjerovanju, nema pravo da u njoj prolijeva krv niti da siječe stabla. Ako iko po tom pitanju dadne olakšicu dokazujući to time što je Poslaniku ona bila dozvoljena na dan oslobođenja, recite mu: “Ti nisi kao Poslanik, to je samo njemu bilo dozvoljeno i nikome više.” A ni to što je Poslaniku bilo dozvoljeno nije bilo stalno nego samo jedan dio dana, shodno potrebi, a nakon toga se njena svetost povratila, pa neka to dostavi svako ko je bio prisutan onome ko je odsutan. To sam ti dostavio o namjesniče, jer ja sam bio pristan tada, a ti nisi. Tada su ljudi upitali Ebu Šurejha: “Šta ti je odgovorio Amr?” On reče: “Odgovorio mi je: ‘Ebu-Šurejhe! Ja to znam bolje od tebe, ali (Mekka) ne daje utočište obijesnome, ni bjeguncu da se u nju sklanja zbog prolivene tuđe krvi, a niti bjeguncu zbog učinjenog nereda (i krađe). ’" Ovaj hadis je odbio zbog svog mišljenja, i nije ga to spriječilo da pošalje vojsku koja se borila protiv Ibn Zubejra. Tejsirul-'allam, str. 381., Tenbihul-efham, 3/509-510., Te'sisul-ahkam, 3/346.