البحث

عبارات مقترحة:

الخبير

كلمةُ (الخبير) في اللغةِ صفة مشبَّهة، مشتقة من الفعل (خبَرَ)،...

الحق

كلمة (الحَقِّ) في اللغة تعني: الشيءَ الموجود حقيقةً.و(الحَقُّ)...

المعطي

كلمة (المعطي) في اللغة اسم فاعل من الإعطاء، الذي ينوّل غيره...

Prenosi se od Ebu Šurejha kako je rekao Amru b. Seidu dok je spremao vojne odrede prema Mekki: "Zapovjedniče, dozvoli mi da ti izložim govor koga je održao Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, sutradan po osvojenju Mekke, koga su čule moje uši, zapamtilo moje srce i gledale ga moje oči kada je govorio. Zahvalio je Allahu i pohvalio Ga, a potom rekao: ‘Mekku je učinio svetom i neprikosnovenom Allah, a ne ljudi. Prema tome, nikome ko vjeruje u Allaha i budući svijet nije dozvoljeno da u njoj prolijeva krv i siječe stabla. Pa ako bi neko to dozvolio, zato što je u njoj vodio borbu Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, recite mu: 'Allah je to dozvolio samo Svome Poslaniku, a vama nije.' Meni je u njoj to dozvolio samo jedan dio dana, a danas se povratio status njene neprikosnovenosti – njene svetosti kao što je to bilo i jučer. Neka prisutni (ovo) prenese odsutnom!’" Neko je Ebu Šurejha upitao: "A šta je Amr odgovorio?" Rekao je: "Ebu Šurejhe! Ja to znam bolje od tebe, ali (Mekka) ne daje utočište obijesnome, ni bjeguncu da se u nju sklanja zbog prolivene tuđe krvi, a niti bjeguncu zbog učinjenog nereda (i krađe). "

شرح الحديث :

Kada je Amr b. Seid b. El-As, poznatiji kao Ešdek, želio da opremi vojsku ka Mekki, a on je tada bio namjesnik Jezida b. Muavije u Medini, kako bi se borila protiv Abdullaha b. Zubejra, došao mu je Ebu Šurejh, Huvejlid b. 'Amr El-Huza'i da ga posavjetuje. Imajući u vidu da je onaj koga je htio posavjetovati smatrao sebe važnim, Ebu Šurejh je bio blag u govoru, mudar, kako bi bio veći izgled da se savjet prihvati i da kraj bude ljepši. On je zatražio dozvolu da ga posavjetuje po pitanju vojske koju šalje, kazavši mu hadis za čiju je tačnost bio siguran, kojeg je čuo, razumio i vidio onoga ko ga je izrekao, tj. Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. 'Amr b. Seid mu je dozvolio da priča. Tada je Ebu Šurejh kazao: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, je jutro nakon oslobođenja Mekke zahvalio Allahu i pohvalio ga, te rekao: ‘Mekku je učinio svetom Allah na dan kada je stvorio nebesa i Zemlju.” Ona je sveta i poštovana od davnina, a tu svetost nije joj dao narod, kao što je slučaj sa granicama i vodama, nego ju je Allah učinio svetom. Pa ako je njena svetost od davnina i ako ju je svetom učinio Allah, onda niko ko vjeruje u Allaha i Sudnji dan, ako vodi brigu o svome vjerovanju, nema pravo da u njoj prolijeva krv niti da siječe stabla. Ako iko po tom pitanju dadne olakšicu dokazujući to time što je Poslaniku ona bila dozvoljena na dan oslobođenja, recite mu: “Ti nisi kao Poslanik, to je samo njemu bilo dozvoljeno i nikome više.” A ni to što je Poslaniku bilo dozvoljeno nije bilo stalno nego samo jedan dio dana, shodno potrebi, a nakon toga se njena svetost povratila, pa neka to dostavi svako ko je bio prisutan onome ko je odsutan. To sam ti dostavio o namjesniče, jer ja sam bio pristan tada, a ti nisi. Tada su ljudi upitali Ebu Šurejha: “Šta ti je odgovorio Amr?” On reče: “Odgovorio mi je: ‘Ebu-Šurejhe! Ja to znam bolje od tebe, ali (Mekka) ne daje utočište obijesnome, ni bjeguncu da se u nju sklanja zbog prolivene tuđe krvi, a niti bjeguncu zbog učinjenog nereda (i krađe). ’" Ovaj hadis je odbio zbog svog mišljenja, i nije ga to spriječilo da pošalje vojsku koja se borila protiv Ibn Zubejra. Tejsirul-'allam, str. 381., Tenbihul-efham, 3/509-510., Te'sisul-ahkam, 3/346.


ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية