التواب
التوبةُ هي الرجوع عن الذَّنب، و(التَّوَّاب) اسمٌ من أسماء الله...
Prenosi Abdullah b. Abbas, radijallahu 'anhu, da je Allahov je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Kad bi se ljudima presuđivalo na osnovu optužbi drugih ljudi, onda bi neki ljudi (olahko) optužili nekog kako im duguje neki imetak ili kako imaju pravo na izvršenje odmazde nad tim nekim. Međutim, onaj koji optužuje dužan je donijeti dokaz, a onaj ko negira dužan je zakleti se da nije kriv."
Ovaj hadis je osnova za propis da se ne prihvata optužba bez dokaza, a da se optuženi, ukoliko negira da je kriv, mora zakleti. Na taj način se uspostavlja pravda, i štite se životi i imeci ljudi. Stoga svaka optužba bez dokaza se odbacuje svejedno da li se odnosila na nečije pravo, međuljudske odnose ili na pitanja imana (vjerovanja) i nauke (znanja).