شرح الحديث :

Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, proučio je riječi Uzvišenog Allaha o Ibrahimu i kipovima: "Gospodaru moj, oni su (kipovi) odveli u stranputicu mnoge ljude, a onaj ko mene slijedi, on je od mene, a ko mi odbije pokornost, pa Ti si taj koji praštaš i milostiv si." (Ibrahim, 36.), i riječi Isaa,: "... ako ih kazniš, pa oni su zaista Tvoji robovi, a ako im oprostiš, pa Ti si zaista Uzvišen i Mudar" (El-Maide, 118). Zatim je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, podigao ruke i rekao: "Allahu moj, moj ummet, moj ummet.", tj. oprosti im i smiluj im se. Potom je Uzvišeni Allah rekao: "O Džibrilu, idi Muhammedu, i pitaj ga zbog čega plače?" A Allah najbolje zna šta ga je rasplakalo. Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kazao mu je o čemu se radi. Nakon toga Allah Uzvišeni opet reče Džibrilu: Idi Muhammedu i reci mu da ćemo ga učiniti zadovljnim i da ga nećemo rastužiti. Allah je učinio zadovoljnim Poslanika, sallallahu 'alejhi ve sellem, kada je u pitanju njegov ummet, a to se između ostalog ogleda u velikoj nagradi, yatim u tome da će na Sudnjem danu, iako su zadnji po redoslijedu, biti prvi, kao i to da je njegov ummet odlikovan u mnogo čemu nad drugim (ranijim) narodima.

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية الروسية البنغالية الصينية الفارسية