البحث

عبارات مقترحة:

الحافظ

الحفظُ في اللغة هو مراعاةُ الشيء، والاعتناءُ به، و(الحافظ) اسمٌ...

البر

البِرُّ في اللغة معناه الإحسان، و(البَرُّ) صفةٌ منه، وهو اسمٌ من...

المحيط

كلمة (المحيط) في اللغة اسم فاعل من الفعل أحاطَ ومضارعه يُحيط،...

Dvosmisleni izrazi
(ألفاظ مجملة)


من موسوعة المصطلحات الإسلامية

المعنى الاصطلاحي

To su izrazi koji mogu ukazivati i na ispravno i na neispravno značenje, u smislu da se ne poznaje tačno značenje dok se ne provjeri o čemu se radi.

الشرح المختصر

Dvosmisleni izrazi jesu riječi ili pojmovi koji mogu značiti i tačno i netačno. Takvi izrazi nisu preneseni u Knjizi, niti u sunnetu, nego su ih koristili skolastici (apologetičari) koji su preko njih željeli stići do negiranja Allahovih svojstava u cilju da, kada je riječ o Allahu, negiraju svaku manjkavost. Metodologija ehli-sunneta u odnosu prema ovim izrazima je sljedeća: oni zastaju, jer se takvi izrazi u Kur'anu i sunnetu ne potvrđuju niti negiraju, pa ih ni oni ne potvrđuju niti negiraju. Kada je u pitanju njihovo značenje, oni se o tome raspituju, pa ako se radi o neispravnom značenju, odbace ga; ako se radi o ispravnom značenju, prihvataju značenje, ali izraz zamijene nekim drugim, odgovarajućim šerijatskim izrazom. Primjer takvih izraza jeste "el-džiha" (strana), pomoću kojeg oni koji negiraju Allahova svojstava poriču da se Allah uzvisio iznad Arša. Kada je u pitanju ovaj izraz, treba kazati da korištenje izraza "el-džiha" u vezi s Allahom je novotarija jer takav izraz nije prenesen u Kur'anu i sunnetu, niti ga je koristio bilo ko od učenjaka prvih generacija. Eto, tako ovaj izraz nije ispravno ni negirati ni potvrđivati kada je u pitanju Allah, nego se mora detaljno pojasniti, tim prije jer takav izraz može imati i ispravno i neispravno značenje. Ako se pod pojmom pravac (džiha) misli na nizinu ili na to da je on u svim pravcima, ili da nije ni u jednom pravcu, onda je sve to neispravno i treba se negirati; ako se pod ovim izrazom misli na uzvišenost i na to da Njega ništa ne obuhvata, onda je takvo tumačenje istina na koju ukazuju vjerski tekstovi, razum i zdrava priroda. Na ovaj način razjašnjava se pravo od krivog značenja. Kada je u pitanju sam izraz, njega ne potvrđujemo, a niti ga negiramo, nego uzimamo neki šerijatski izraz poput izraza "el-uluvv" ili "el-fevkijja", koji ukazuju na uzvišenost.