الديات
Od Abdullaha b. Amra prenosi se da je Allahov Poslanik, s.a.v.s., održao hutbu na dan osvojenja Meke i rekao: "Doista sva tradicija iz predislamskog doba u vidu krvarine ili nekog materijalnog dobra koja se spominje i potražuje jest pod mojim nogama, osim tradicije pojenja hadžija i brige o Kabi. Krvarina za ubistvo greškom koje je slično namjernom ubistvu, a to je ubistvo koje se učini bičem ili štapom, iznosi stotinu deva, od kojih je četrdeset sa mladunčetom u stomaku."
عن عبد الله بن عمرو -رضي الله عنهما- أن رسول الله -صلى الله عليه وسلم- خطب يوم الفتح فقال: «ألا إن كل مَأْثُرَة كانت في الجاهلية من دم أو مال تُذْكَرُ وَتُدْعَى تحت قدمي، إلا ما كان من سِقَايَةِ الحاج، وسِدَانَة البيت» ثم قال: «ألا إن دِيَةَ الخطإ شِبْه العمد ما كان بالسَّوْطِ والعَصَا مِائة من الإبل: منها أربعون في بُطُونِهَا أولادُهَا».
شرح الحديث :
Sva tradicija koja se spominje i pamti od nekih plemenitosti, predislamske aristokratije i ponosa nije valjana, osim onog što je vezano za pojenje hadžija i službe oko Božije kuće i Hrama, odnosno ove dvije tradicije i službe ostaju onakve kao što su bile i ranije. U predislamsko doba čuvari Kabe bili su iz plemena Benu Abduddar, pojenjem su se bavili ljudi iz plemena Benu Hašim, i Allahov Poslanik, s.a.v.s., je to potvrdio. Nakon toga je spomenuo ubistvo i krvarinu.