حد أهل البغي
Ibn Omer, radijallahu anhu, veli da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: “Ibn Mesude, znaš li šta je Allah propisao u vezi s buntovnicima ovog umeta?” On je odgovorio: “Allah i Poslanik Njegov najbolje znaju.” Resulullah reče: “Propisao je da se ni njihovi ranjenici niti zarobljenici ne ubijaju, da se ne gone oni koji bježe, kao i to da se ne dijeli njihov imetak kao ratni plijen.”
عن ابن عمر أن النبي -صلى الله عليه وسلم- قال: يا ابن أم عبد، هل تدري كيف حكم الله فيمن بغى من هذه الأمة؟ قال: الله ورسوله أعلم. قال: لا يُجْهَزُ على جريحها، ولا يقتل أسيرها، ولا يطلب هاربها، ولا يقسم فيئها.
شرح الحديث :
U ovom hadisu, koji nije pouzdan, kaže se da je Vjerovjesnik postavio Ibn Mesudu pitanje u vezi s postupanjem prema muslimanima koji se, na temelju nečeg što može biti opravdanje, dignu protiv muslimanskog vladara i izađu iz okvira zajednice. Ibn Mesud odgovorio je da ne zna šta je Allah propisao u vezi s tim. Poslanik islama objasnio mu je da je protiv buntovnika iz ovoga umeta dozvoljeno ratovati, kako bi se suzbilo njihovo zlo, ali tu su i propisi koji su specifični samo za njih, a to su: da se ne žuri sa ubijanjem njihovih ranjenika niti se tako upotpunjava postupak prema njima nego se ostave, isto tako ni njihovi zarobljenici se ne ubijaju, niti gone i hvataju oni koji bježe. A ako se uzme njihov imetak ne dijeli se kao ratni plijen što je slučaj kada se zadobije plijen nevjernika, nego je zabranjen i nije ga dozvoljeno uzeti.