التواب
التوبةُ هي الرجوع عن الذَّنب، و(التَّوَّاب) اسمٌ من أسماء الله...
Od Huzejfe, radijallahu anhu, prenosi se da je rekao: "Jedne noći sam klanjao sa Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, i on je otpočeo učiti suru el-Bekara, pomislih: 'Učinit će ruku nakon stotinu ajeta!' Kad ih je proučio, pomislih: 'Klanjat će jedan rekat učeći el-Bekaru!' Pošto je završio, pomislih: 'Nakon nje će učiniti ruku.' Zatim je počeo učiti suru en-Nisa i proučio je, pa je počeo učiti suru Alu Imran i proučio je. Učio je tako da je svaki harf pravilno i tečno izgovarao. Kada bi proučio ajet u kom je tesbih, izgovorio bi ga (subhanallah); kada bi naišao na dovu, učio bi dovu; kada bi proučio ajet u kom se utječe od šejtana, utjecao bi se od njega. Zatim je učinio ruku, izgovarajući riječi: 'Subhane Rabbijel-azim.' Ostao je na rukuu približno koliko i na kijamu, zatim je rekao: 'Semiallahu limen hamideh!' Zatim je dugo stajao, gotovo onoliko koliko je bio na rukuu. Patim je učinio sedždu i počeo izgovarati: 'Subhane Rabbijel-a'la', i sedžda je bila duga gotovo koliko i stajanje." U verziji koju je prenio Džerir stoji dodatak: "Rabbena lekel-hamd."
شرح الحديث :
Ovo predanje dokazuje da se na rukuu i na sedždi uče zikrovi koji su ovdje navedeni. Klanjajući noćni namaz, a kada bi naišao na ajet koji govori o džennetu i njegovim blagodatima, Poslanik bi tražio od Allaha tu blagodat govoreći: "Allahu, molim Te podari mi džennet." A kada bi učio ajete koji govore o pohvali prijašnjih vjerovjesnika ili Allahovih štićenika, rekao bi: "Allahu moj, podari mi Svoje dobrote i pridruži me njima", ili bi molio nešto slično tome. A kada bi naišao na ajet u kome se spominju džehennemska kazna i stanje stanovnika džehennema, Poslanik bi zastao i zatražio od Allaha utočište od džehennema. Pohvalno je ovo činiti slijedeći Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, međutim, jedna skupina učenjaka ovo je ograničila na dobrovoljne namaze, jer nije od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, preneseno da je tako radio na obaveznim namazima, premda se u predanjima do u tančine govori kako je on klanjao farzove. Pa ipak, ako bi klanjač to ponekad i učinio u u farz-namazu, u tome ne bi bilo smetnje, jer ono što je pouzdano preneseno da je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, prakticirao u obaveznim namazima, dozvoljeno je raditi i u dobrovoljnim namazima, i obratno, izuzev ako postoji dokaz koji bi to ograničio.