التواب
التوبةُ هي الرجوع عن الذَّنب، و(التَّوَّاب) اسمٌ من أسماء الله...
Od el-Furej'e, kćerke Malika b. Sinana, a to je sestra Ebu Seida el-Hudrija, r.a., prenosi se da je došla Allahovom Poslaniku, s.a.v.s., pitajući ga da se vrati svojoj porodici u plemenu Benu Hudra, pošto joj je muž bio otišao u potragu za grupom svojih robova koji su pobjegli, a kada su bili na ulazu Kaduma (mjesto pored Medine udaljeno oko šest milja), on ih je sustigao pa su ga oni ubili. Rekla je: "Dozvoli mi da se vratim porodici jer me nije ostavio u kući koja je njegovo vlasništvo, niti mi je ostavio imetak za izdržavanje." Poslanik, s.a.v.s., dopustio joj je to. Ona kazuje: "Izašla sam i kada sam bila u kući, ili u džamiji, pozvao me je, ili naredio je da dođem, pa su me pozvali da mu dođem." Rekao joj je: "Kako si rekla? Ona mu je ponovila mu raniji iskaz, a on je rekao: "Ostani u svojoj kući dok propisano vrijeme za čekanje ne istekne." Ona kazuje: "Ostala sam u toj kući četiri mjeseca i deset dana. U vrijeme Osmana b. Affana on je poslao po mene i pitao me o tome. Obavijestila sam ga, i on je to prakticirao te sukladno tome donosio presude."
شرح الحديث :
U ovom hadisu kazuje se da je ovoj sahabijki preminuo muž, i ona je željela da postbračno čekanje provede u drugoj kući u kojoj nije bila sa svojim mužem, pa ju je Allahov Poslanik, s.a.v.s., obavijestio da joj je Uzvišeni Allah propisao ostanak u kući sve do isteka postbračnog čekanja. Ovaj hadis je temelj i osnova propisa da žena nakon smrti muža treba provesti postbračno čekanje i period žaljenja u kući u kojoj je živjela kada je njen muž umro. Nije joj dozvoljeno preseliti iz nje sve dok propisano vrijeme za čekanje ne istekne sa završetkom njenog postbračnog čekanja i žaljenje za mužem, a to biva rođenjem djeteta, ako je bila trudna, ili upotpunjenjem četiri mjeseca i deset dana - za one koje nisu bile trudne u vremenu muževe smrti.