البصير
(البصير): اسمٌ من أسماء الله الحسنى، يدل على إثباتِ صفة...
Od Adija b. Hatima, radijallahu anhu, prenosi se da je čuo Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kako uči ovaj ajet: "Oni, pored Allaha, bogovima smatraju svećenike svoje i monahe svoje i Mesiha, sina Merjemina, a naređeno im je da se samo jednom Bogu klanjaju – nema boga osim Njega. On je vrlo visoko iznad onih koje oni Njemu ravnim smatraju", pa mu je rekao: "Mi ih, zaista, nismo obožavali." Poslanik reče: "Zar oni ne zabranjuju ono što je Allah dopustio, pa i vi to smatrate zabranjenim, i dopuštaju ono što je Allah zabranio, te i vi to smatrate dozvoljenim?" "Da", rekao je Hatim. "E to vam je njihovo obožavanje", objasnio mu je Poslanik.
شرح الحديث :
Kada je ovaj čestiti ashab čuo Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako uči ajet u kojem nas Allah Uzvišeni obavještava da su židovi i kršćani uzeli svoje učenjake za božanstva, koji su im propisivali ono što Allah nije naredio, te su im se oni u tome pokoravali, nije odmah shvatio njegovo značenje, jer je mislio da je obožavanje usko vezano za činjenje sedžde i slično tome. Tad mu je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, objasnio da je njihovo obožavanje svećenika i monaha ustvari njihova poslušnost kada im zabrane ono što je Allah dozvolio i dozvoljavanje onoga što je Allah zabranio, suprotstavljajući se time Allahu i Njegovom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem.