شرح الحديث :

Resulullah, sallallahu alejhi ve sellem, ušao je kod svoga sina Ibrahima, a on je bio na izdisaju, pred samu smrt, pa je zaplakao i suze prolio. Tada ga Abdurrahman b. Avf u čudu upita: "Zar i ti, Allahov Poslaniče?!", tj. činiš kao i ostali ljudi, nisi strpljiv prilikom nedaće, a poznato je da podstičeš na strpljivost. On odgovori: "Zaista je ovo milost Allahova", tj. samilost, blagost srca prema djetetu, a zatim dodade: "Oko suzi i srce žali, ali nećemo izgovoriti ništa osim onog čime je zadovoljan naš Gospodar. Uistinu, smo mi zbog rastanka s tobom, o Ibrahime, ožalošćeni!" Dakle, samilost nije u koliziji sa strpljenjem i vjerovanjem u sudbinu.

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية الروسية البنغالية الصينية الفارسية