البحث

عبارات مقترحة:

الحفي

كلمةُ (الحَفِيِّ) في اللغة هي صفةٌ من الحفاوة، وهي الاهتمامُ...

الأول

(الأوَّل) كلمةٌ تدل على الترتيب، وهو اسمٌ من أسماء الله الحسنى،...

المصور

كلمة (المصور) في اللغة اسم فاعل من الفعل صوَّر ومضارعه يُصَوِّر،...

Prenosi se da je Omer, radijallahu 'anhu, jedne prilike na hutbi kazao: „Ljudi, vi jedete dvije biljke za koje smatram da su ružne: bijeli i crveni luk. Vdio sam Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako naređuje da čovjek koji ima zadah luka izađe do medinskog mezarja Bekije. Ko želi da (prije dolaska u džamiju) jede luk, neka ga skuha kako bi uklonio ružan miris.“ Muslim

شرح الحديث :

Prenosi se da je Omer, radijallahu 'anhu, jedne prilike na hutbi kazao: „Ljudi, vi jedete dvije biljke za koje smatram da su ružne: bijeli i crveni luk." Pod ružnoćom misli se na neugodan miris, jer Arapi ovaj pojam koriste za sve što je ružno i pokuđeno, bilo da se radi o riječima, djelima, imetku, hrani ili osobi. Na to ukazuje hadis Džabira u kojem Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, kaže: “Ko bude jeo ovu biljku neugodnog mirisa, neka se ne približava našim džamijama.” (Muslim) Hadis govori o bijelom i crvenom luku, a odnosi se na sve što ima ružan miris, poput rotkvice, prase i sl., a posebno se odnosi na duhan, cigare. Bijeli i crveni luk su spomenuti samo zato što su se oni koristili kao jelo u većini slučajeva. Što se tiče prase, ona je spomenuta u hadisu Džabira: “Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, naređivao je da čovjek koji ima zadah luka izađe do medinskog mezarja Bekije.” To je nešto što uznemirava ljude i meleke, kao što je preneseno u ispravnom hadisu. Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, nije se zadovoljavao da taj ode samo iz džamije nego bi ga udaljio do mezarja Bekie, kao vid sankcije. U predaji Ibn Madže stoji: “Vidio sam u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem, kako naređuje da čovjek koji ima zadah luka izađe do medinskog mezarja Bekije. “Ko želi da (prije dolaska u džamiju) jede luk, neka ga skuha kako bi uklonio ružan miris.” Značenje: Ko hoće da jede luk neka ga skuha, jer kuhanje uklanja ružan miris, a kada se taj miris ukloni, onda je dozvoljeno ući u džamiju, jer razlog zabrane ne postoji u tom slučaju. U hadisu Muavije b. Kurreh navodi se da je Poslanik, s.a.w.s., rekao: “Ako već morate jesti onda im kuhanjem umanjite miris.” (Ebu Davud) Ovo je potvrđeni sunnet od Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem. Vrijeme kuhanja je onda kada se želi ući u džamiju bez obzira da li bilo zbog namaza ili ne. Ako nije vrijeme namaza ili nije u vrijeme namaza, onda se može jesti i sirov, jer je osnova da ga je dozvoljeno jesti, a kuhanje je naređeno samo kako bi se uklonio smrad radi uznemiravanja. Ikmalul-mu'lim, 2/500., Mirkatul-mefatih, 2/617., Mura'atul-mefatih, 448, 449., Šerhu rijadis-salihin, Ibn Usejmin, 6/447.


ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية