شرح الحديث :

Aiša, radijallahu 'anha, nas obavještava da se Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kupao zbog četiri razloga. Rekla je: “Zbog džunupluka”, odnosno Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kupao se zbog džunupluka. Hadis je slab, ali propis kupanja od džunupluka je obaveza (vadžib) na šta upućuje Kur'an, Sunnet i konsensus uleme, poput riječi Uzvišenog: “A ako ste džunubi, onda se okupajte”. "petkom", odnosno Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, se kupao za džumu a ne za dan, koji se računa od vremena prave zore do odlaska na džumu. Najvrednije je okupati se neposredno pred odlazak na džumu. Hadis je slab ali je kupanje za džumu lijepo, na što upućuje sunnet, a prenosi se i konsesus uleme po tom pitanju. Od dokaza je i hadis, muttefekun ‘alejhi: “Kupanje za džumu je obaveza svakom punoljetnom”, koji znači da je taj propis potvrđen, a ne znači obavezu u terminološko-pravnom značenju. Riječi: “Zbog puštanja krvi hidžamom”, mogu značiti da se Vjerovjesnik, sallallahu 'alejhi ve sellem, kupao kada bi uradio hidžamu. Međutim, ovo nije tačno zbog slabosti predaje, a u hadisu Enesa, radijallahu 'anhu, se prenosi: “Da je Poslanik, sallallahu 'alejhi ve sellem, uradio hidžamu pa klanjao ne uzevši abdest." Zatim je Aiša, radijallahu 'anha, završila ove obaveze riječima: “I kupanja mrtvog.“, što znači: da čovjek koji kupa mrtvu osobu, direktno ga okreće, prevrće i trlja u bilo kom vidu, nije siguran da ga neće pogoditi nešto od mlaza kupanja u čemu može da bude i nečisti koja padne na onoga koji kupa, prema tome njegovo kupanje nakon što okupa mrtvaca poništava sve te pretpostavke koje su se mogle desiti. Hadis je slab, dok je kupanje zbog kupanja mrtvaca mustehabb, a nije obavezno.

ترجمة هذا الحديث متوفرة باللغات التالية

العربية الإنجليزية الفرنسية الإسبانية التركية الأردية الأندونيسية الروسية البنغالية الصينية الفارسية