فضل الدعاء
Prenosi se od Numana b. Bešira, radijallahu anhu, da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: "Dova je, doista, ibadet." Prema verziji koju je prenio Enes, radijallahu anhu, Poslanik je rekao: "Dova je srž ibadeta."
عن النعمان بن بشير -رضي الله عنهما- عن النبي -صلى الله عليه وسلم- قال: «إن الدعاء هو العبادة». ومن حديث أنس -رضي الله عنه- بلفظ: «الدعاء مُخُّ العبادة».
شرح الحديث :
Hadis da je dova ibadet ukazuje na to da je dova osnova ibadeta kojima se obožava Allah, subhanehu ve teala. Kada se insan ne nada i ne uzda ni u koga drugog mimo Allaha, subhanehu ve teala, i kada prizna i pokaže svoju slabost, i uputi dovu samo Allahu, azze ve dželle, ne vezujući svoje srce ni za koga drugog, tada priznaje Allahu, subhanehu ve teala, Njegovo savršenstvo i da je On Onaj Koji prima dove, Koji sve čuje i blizu je i da je sve u Njegovoj moći. To je ustvari suština ibadeta i tevhida. Značenje verzije hadisa u kojoj se kaže da je dova srž ibadeta (u arapskom tekstu je upotrebljen izraz "muh" što znači mozak) jeste da je dova suština ibadeta bez koje ibadet ne može da opstoji kao što čovjek ne može da opstoji bez mozga.