المناهي اللفظية وآفات اللسان
Imran b. Husajn, radijallahu anhuma, rekao je: "Dok je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, bio na jednom putovanju, neka je ensarijka jahala na svojoj devi, te se zbog nje umorila i naljutila pa ju je proklela. Kada je to čuo, Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: 'Uzmite stvari koje su na njoj i pustite je jer je ona zaista prokleta.' Kao da je sada gledam kako hoda među ljudima, niko se na nju ne osvrće."
عن عمران بن الحصين -رضي الله عنهما-، قال: بينما رسولُ الله -صلى الله عليه وسلم- في بعض أَسْفَارِه، وامرأة من الأنصار على ناقة، فضَجِرَتْ فلَعَنَتْهَا، فسمع ذلك رسول الله -صلى الله عليه وسلم- فقال: «خُذُوا ما عليها ودَعُوهَا؛ فإنها مَلْعُونَةٌ»، قال عمران: فكَأَنِّي أراها الآن تمشي في الناس ما يَعْرِضُ لها أحد".
شرح الحديث :
Vjerovjesik, sallallahu alejhi ve sellem, čuo je da neke žena proklinje devu, pa je naredio da se uzmu stvari koje je ta deva nosila, a zatim da se pusti, jer je ona upravo postala prokleta. Imran govoraše: "Zaista sam vidio tu devu kako hoda među ljudima, a niko se na nju i ne osvrće, jer je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, naredio da se pusti."